Nepodnošljiva lakoća pisanja

Preminuo je Milan Kundera, francuski pisac češkog porekla, čiji stil i teme, kako je izvestila agencija Rojters, lebde između svakodnevnog života i uzvišenog sveta ideja. U vreme kad se reči poput „slavan” i slične olako upotrebljavaju, uz ime Milana Kundere reč „slavan” se podrazumeva, jer je bio i ostaće upravo to zahvaljujući svom delu, pogotovo romanima, ljubiteljima književnosti dobro poznatim. Pisac koji je preminuo u 95. godini bio je izuzetno čitan u bivšoj Jugoslaviji, a sarajevski izdavač „Veselin Masleša” objavio je njegova sabrana dela 1984. godine.

Kundera je rođen u češkom gradu Brnu 1929. godine, na svetski Dan šale, 1. aprila, i proslavio se upravo romanom pod nazivom „Šala”, koji mu je doneo svetsku slavu, ali čija ga je politička provokativnost odvela u egzil – emigrirao je 1975. u Francusku, nakon što je u svojoj domovini bio izopšten zbog kritikovanja sovjetske invazije na Čehoslovačku 1968. godine.

Srednju školu završio je u Brnu, napustio je studije književnosti i estetike na Karlovom univerzitetu i prešao na čuvenu prašku Filmsku akademiju, gde je, nakon diplomiranja, ostao kao predavač svetske književnosti. Rano je pristupio Komunističkoj partiji, ali je posle dve godine bio izbačen zbog „protivpartijskog delovanja”, a 1968. učestvovao je u Praškom proleću i polemisao je sa Vaclavom Havelom. Otuda se i u književnosti pojavio pedesetih godina „angažovanim” stihovima i dramama koje su veličale komunističke mitove da bi se šezdesetih odrekao ovih dela i postao vodeći u krugu pisaca koji su inicirali Praško proleće. Ali posle gušenja Praškog proleća, kada je izopšten u svojoj domovini, prihvata poziv francuskih intelektualaca da bude gostujući profesor na fakultetu u Renu. U jednom intervjuu je rekao da su njegova žena i on, kada su odlazili iz Čehoslovačke, mogli  da ponesu samo nekoliko knjiga.

U Francuskoj je otvoreno govorio o istorijskim i društevnim temama, a zbog njegovog celokupnog delovanja komunističke vlasti, u tadašnjoj Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo. Punih dvadeset godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera je bio zabranjen u svojoj domovini, u koju nije mogao da se vrati, ali je sve vreme pisao na češkom, a od trenutka kada povratak postaje moguć, on počinje da piše na francuskom. Na češkom jeziku objavio je romane: „Šala”, „Život je drugde”, „Oproštajni valcer”, „Knjiga smeha i zaborava”, „Nepodnošljiva lakoća postojanja” i „Besmrtnost”, kao i zbirku pripovedaka „Smešne ljubavi” i dramu „Žak i njegov gospodar”. Na francuskom je objavio romane „Usporavanje”, „Identitet”, „Neznanje” i „Praznik beznačajnosti”, kao i knjige eseja „Umetnost romana”, „Iznevereni testament”, „Zavesa” i „Susret”.

Slavan u čitavom svetu i istovremeno zabranjen i prećutan u svojoj domovini, Kundera 1981. godine dobija francusko državljanstvo. Nije, međutim, dozvoljavao da ga nazivaju emigrantom ili disidentom i to je objasnio u jednom intervjuu koji je dao za „Njujork tajms”:

– Kada su nemački intelektualci tridesetih godina otišli iz svoje zemlje u Ameriku, bili su sigurni da će se jednog dana vratiti u Nemačku. Oni su svoj boravak u inostranstvu smatrali privremenim. Ja, s druge strane, nemam nikakve nade da ću se vratiti. Moj boravak u Francuskoj je konačan, pa samim tim nisam emigrant. Francuska je sada moja jedina prava domovina. Niti se osećam istrgnutim. Hiljadu godina Čehoslovačka je bila deo Zapada. Danas je deo carstva na istoku. Osećao bih se mnogo više iskorenjenim u Pragu nego u Parizu.

Njegove pripovetke i romani u toku tih dvadeset godina tokom kojih je bio zabranjen u svojoj zemlji, objavljivani su na češkom u inostranstvu, u Kanadi, i u francuskim prevodima u Parizu, a prevođeni su širom sveta u velikim tiražima. Njegova kasnija dela, pisana na francuskom jeziku, nisu prevođena na češki. Kundera je povremeno posećivao Češku, ali uvek inkognito, i nikada nije razgovarao sa novinarima. Na osnovu odluke posle susreta sa tadašnjim premijerom Andrejem Babišom, Kunderi je vraćeno češko državljanstvo, podsećaju agencije.

Pre njega, Miloš Forman je kroz svoje filmove učinio Čehoslovačku poznatom široj javnosti na Zapadu, a Kundera ga je smatrao inkarnacijom duha Praga.  

– Kad Miloš Forman dođe u Pariz, svi su šokirani. Kako je moguće da poznati filmski stvaralac može biti toliko oslobođen snobizma? U Parizu, gde čak ni prodavačica u „Galeri Lafajet” ne ume da se ponaša prirodno, Formanova jednostavnost deluje kao provokacija – rekao je u pomenutom intervjuu.

Nepodnošljiva lakoća jednostavnosti, parafrazirao bi ga neko. Jer citati iz njegovih knjiga, poput „Tamo gde govori srce, nije pristojno da razum stavlja svoje primedbe” ili „Ljubav je čežnja za našom vlastitom izgubljenom polovinom”, često su parafrazirani, kao uostalom i naslovi njegovih knjiga poput romana „Nepodnošljiva lakoća postojanja” ili „Život je drugde”.

Gojko Božović: Pisac života koji je negde drugde

Smrću Milana Kundere odlazi jedan od poslednjih velikih pripovedača 20. veka, kaže za naš list Gojko Božović, pisac i glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag” i dodaje:

– Kundera je pisac dva opusa. Jedan je pisan na češkom. Drugi je, od kraja osamdesetih godina, pisan na francuskom jeziku. Već po tome Kundera je neobičan slučaj i u savremenoj evropskoj književnosti i u istoriji evropske književnosti. Poznatiji čitaocima po svojoj češkoj prozi, Kundera je u tom delu svog opusa basnoslovnim humorom oživljavao sivu stvarnost realnog socijalizma svedočeći o nepodnošljivim okolnostima postojanja u represivnom sistemu. Retki su pisci modernih vremena čiji su toliki naslovi postali zapamćeni i kao čitalačko iskustvo i kao način definisanja jednog vremena: od „Nepodnošljive lakoće postojanja”, preko „Šale” do naslova kakvi su „Život je drugde” ili „Knjiga smeha i zaborava”.

Francuska trilogija Milana Kundere, oličena u romanima „Usporavanje”, „Identitet” i „Neznanje”, govori o tome kako je posle epohalnog političkog preloma, kraja hladnog rata i pada Berlinskog zida politički emigrant, kakav je junak piščevih francuskih romana, postao politički irelevantan, dok mu je povratak u zemlju, koju je svojevremeno morao da napusti, postao nemoguć, jer se zemlja u međuvremenu promenila, a on više ne deli njeno iskustvo.

Da, Milan Kundera je zaista pisac života koji je negde drugde. Po tome se njegova literatura ucepila u svest tolikih Evropljana s različitih strana stvarnih ili zamišljenih granica o kojima je neponovljivo svedočio. Taj život je negde drugde ne zato što je neki Kunderin junak tako hteo, niti zato što je život taj „slučaj komedijant”, kako bi rekao Crnjanski, već zbog toga što je u Kunderinom vremenu, a pogotovu na prostorima srednje i istočne Evrope nemoguće bilo osmisliti obični, svakodnevni, lični život bez upliva istorije, politike ili ideologije, ponekad vrlo dramatičnih, koje su taj život po svojoj sili otuđivale i izmeštale negde drugde.

Objavili smo u „Arhipelagu” tri Kunderina francuska romana u jednom tomu: „Usporavanje”, „Identitet” i „Neznanje”, kao i knjigu eseja „Susret”. Najpre nije prihvatao ideju o romanima u jednom tomu, ali mu se ubrzo ideja dopala. Imao je specifičan odnos prema izdavačima i prema prevodima svojih knjiga. Kao čovek koji je menjao i naslojavao životno iskustvo pod spoljnim udarima, voleo je da bude u toku sa svim fazama prevodilačkog i izdavačkog posla. Sam je odlučivao o redosledu po kome su njegovi noviji romani prevođeni. Tako je roman „Neznanje” doživeo svetsku premijeru izvan francuskog jezika upravo u srpskom izdanju.

Laguna će objaviti sedam Kunderinih knjiga

Milan Kundera bio je jedan od najznačajnijih savremenih autora, rado čitan na ovim prostorima, ocenila je juče predstavnica izdavačke kuće Laguna Tanja Vučković. „Kundera je ispred mnogih velikih imena svetske književnosti zbog dubine promišljanja i filozofskih visina koje njegovi romani istražuju u potrazi za ljudskom sudbinom”, rekla je ona Tanjugu.

Kako je najavila, Laguna će u naredne dve godine objaviti sedam Kunderinih knjiga za koje je nedavno kupila prava za objavljivanje, pa će se pred čitaocima ponovo naći romani „Šala”, „Smešne ljubavi”, „Oproštajni valcer”, „Nepodnošljiva lakoća postojanja”, „Besmrtnost” i „Praznik beznačajnosti”. Zahvaljujući ovoj izdavačkoj kući prvi put na srpskom jeziku pojaviće se i esej „Un Occident kidnappe”. Esej koji je prvi put objavljen u jednom francuskom časopisu 1983. godine, razmatra sudbinu malih nacija, kao i Evrope, najavili su iz Lagune.