Не постоје лоши ученици, већ само неуспешни учитељи

Морам признати да сам, као никада до сада, имала времена да спремим улогу Турандот, да се бавим детаљима, да истражујем односе са другим ликовима и са њом сам у мају дебитовала у националном театру у Београду. Није увек таква ситуација, јер се увек дешава нека журба, често су кратки рокови за припрему и тада мислите како би било идеално да имате још који дан да средите неке ствари. Али без обзира на све, улоге се најбоље унапређују певањем пред публиком, каже сопран Сања Керкез у разговору за „Политику”, после још једног успешног извођења у Пучинијевој опери „Турандот”, недавно у нашој престоници. Додаје да је припремала ово дело „са дивним сарадницима” Срђаном Јараковићем и Вањом Шћепановићем:

– Њима дугујем много, за посвећеност, стрпљење и пријатељску наклоност, а такође неизоставан је и маестро Ђорђе Павловић, који има велико искуство и знање. Даље предстоји усавршавање улоге на сцени, оно никад не престаје.

Сања Керкез, првакиња опере Народног позоришта у Београду, више од три деценије пева велике, значајне улоге у Пучинијевим, Доницетијевим, Вердијевим, Бизеовим, Моцартовим операма и даље са истим жаром усавршава свој глас и спрема нове улоге. Учила је од најбољих, завршила је студије у класи Бисерке Цвејић на ФМУ у Београду, потом постдипломске код Радмиле Бакочевић, а са педагогом Оливером Миљаковић из Беча, брусила је своју уметност.

Упитали смо нашу саговорницу каква је била сарадња са младим редитељем Дел Монаком на постављању опере „Турандот”, а чули смо све најбоље:

– Рад са Павлом дел Монаком је био удобан, организован, прожет његовим великим знањем. Школован је у Бечу за оперског редитеља, затим је пет сезона био ангажован у немачком театру, стекао је озбиљно искуство, те тако његова младост припада само његовим годинама, а његово искуство и знање је и те како значајно. Пред њим је веома успешна будућност, а било би дивно да таквог уметника задржимо под окриљем Народног позоришта.

Сања Керкез је постала амбасадор платформе „Србија ствара”, а о свом новом ангажману каже:

– Државна платформа „Србија ствара”, створена је на иницијативу премијерке госпође Ане Брнабић, а циљ јој је да препозна, подржи и међународно афирмише деловања из области  културе, науке, креативних индустрија, те на такав начин утиче на имиџ наше земље у иностранству, што свакако и успева. На манифестацији Eкспo 2020. у Дубаију поред целокупне фантастичне организације у представљању наше земље у најбољем светлу, у нашем павиљону концерте су одржавали амбасадори платформе „Србија ствара”, међу којим сам била и ја, са концертом под називом „Беспућа”, заједно са дивним хармоникашем Луком Лопичићем. На програму су биле српске соло песме. Наш павиљон је био међу најбољима са својим богатим садржајем. Затим, на иницијативу ове платформе почела је изградња Ложионице, простора који треба нашој земљи, нашем граду и у којем ће уметници, научници, креативци из разних области моћи да покажу своја умећа и где ће младости бити пружена прилика да покаже своју креативност... А зрелим креативцима да оставе траг властите мудрости.

Како сазнајемо, наша саговорница припрема ролу Батерфлај у Пучинијевој опери „Мадам Батерфлај” и истиче да је то драмски вишеслојна улога, да пролази кроз велике трансформације, од наивне девојчице до очајне жене.

– Турандот је у односу на лик Батерфлај уједначенијег унутрашњег осећаја, она је жена жељна освете и са презиром према мушком роду, само због једне приче о несрећно страдалој преткињи. Оковала се ледом, али то је привид, зато што свака жена чезне за љубављу. Али Батерфлај својом чистотом и наивношћу руши традиционалне окове, ради све да би сачувала љубав према мушкарцу који се понео нечасно према њој. На крају окончава свој живот. Тужна прича несрећне младе жене – истиче Сања Керкез.

Познато је да ова оперска уметница успешно подучава младе певаче, а нама описује како доживљава овај аспект свог рада:

– Моје педагошко искуство је велико, траје пуних 20 година. Бити учитељ је најважнији и најодговорнији позив, јер би требало да својим деловањем будете пример ученицима, да ауторитет градите искључиво, али искључиво знањем које умете да пренесете. Млади људи воле дисциплину, доследност у размишљању . Своје ђаке учим да прате себе, своју интуицију, да верују себи и у дар који им је дат. Указујем да техничка спремност и освешћеност дају интепретативну слободу. Зато инсистирам на вокалној техници. Такође стрпљење је важан сегмент у педагошком раду, јер радим са људима који имају већ нека знања и рефлексе стечене одраније. То свакако није лако за њих, тражи време, али и резултати не изостају чим осете да могу да звуче онако како су желели и да то није тешко. После оволико рада са младим певачима схватила сам да не постоје лоши ученици, само неуспешни учитељи. Кад је реч о мом уметничком путу, он траје, трајаће, имам још много планова које желим да остварим, много улога да отпевам, јер је оперска литература веома богата, да кроз моје биће удахнем још толико дивних ликова који мој унутрашњи свет чине богатијим.