Морски вранац риболовац

Изнад приобаља Медитерана и североисточне обале Атлантског океана, у потрази за храном, крстаре морски вранци. Ове црне птице, чланови фамилије корморана, препознатљиве су по блиставом црном перју са зеленим одсјајем и жућкастој мрљи на врату. У време сезоне парења одрасли имају и малу ћубу на глави. Морски вранци су ситнији од корморана: дугачки су од 70 до 75 сантиметара, а распон крила им није већи од 110 сантиметара. Поред тога, имају ужи кљун од својих крупнијих рођака и, за разлику од њих, ретко залазе у унутрашњост копна. Лете на мањим висинама него корморани и издалека се могу препознати по томе што у лету врат држе у равни са телом.

Хране се углавном рибом, коју лове зарањајући и по четрдесетак метара дубоко, све до морског дна. За храном најрадије трагају у заливима и мореузима са бистром и дубоком водом, док избегавају плићаке и естуаријуме (морске баре, лагуне). Како би нашли богато ловиште, у стању су да одлете километрима далеко од гнезда. Лове сами или у јатима од неколико стотина птица. Понекад се на њиховом јеловнику нађу и љускари и мекушци. Под водом могу да издрже и по два минута, мада најчешће са уловом у кљуну израњају већ после тридесетак секунди. Међутим, плен могу да прогутају и пре него што изроне из морских дубина.

Гнездо обично свијају на неприступачној литици изнад мора и заклањају га од опасности у мрачне пећине или пукотине у стенама. Као грађу користе морску траву и гранчице, слепљујући их сопственим изметом. Гнезде се обично током зиме, окупљајући се у колоније. Међутим, сезона парења није сваке године у исто време, а зависи и од станишта, па се тако парови који насељавају британска острва паре током целе године, осим у септембру и октобру, док сезона на Медитерану траје од новембра до марта.

Женка најчешће снесе три јајета из којих се после месец дана испиле голуждрави птићи. Немоћним младунцима родитељска брига је неопходна у току прва два месеца по доласку на свет. Њихово прво перје светлије је него код одраслих птица, а пера на стомаку су светлобраон боје. Одрасли морски вранци не воле да се удаљавају од станишта, док млади често лутају упознајући околину.

Опстанак ових птица није угрожен, иако их рибари понекад убијају сматрајући их штеточинама које им краду улов. Поред тога, морски вранци често страдају и када се уплету у рибарске мреже.

Д. Д.