Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
СПОР ОКО ЗДАЊА У УЛИЦИ КНЕЗА МИХАИЛА 33 У БЕОГРАДУ

Задужбина: покушај узурпације државне имовине

Зграда у којој је становао велики српски добротвор Никола Спасић и представља културно добро од великог значаја за нашу државу, данас је део судског поступка
Задужбина: покушај узурпације државне имовине
Велики српски добротвор је тестаментом сву своју непокретну имовину оставио за оснивање задужбине под његовим именом (Фото Сајт Задужбине Николе Спасића)

Вишедеценијски правни спор између Задужбине Николе Спасића и предузећа „Југоелектро” око власништва над делом зграде у Улици кнез Михаилова број 33, никако да добије коначан епилог.

„Иако је правоснажним пресудом још из 2007. године недвосмислено утврђено да цео објекат припада држави Србији, Републички геодетски завод донео је 9. јуна ове године решење по којем је власништво над другим и трећим спратом спорне зграде пренето у приватну својину поменутог предузећа”, казао је јуче Ђекић. То је и био разлог јучерашње конференције за новинаре коју су организовали запослени у задужбини.

„Задужбина Николе Спасића има 101 годину и једина је установа такве врсте у Србији која је успела да преживи и докаже континуитет рада и пословања до данас. Сада смо сведоци опасности да државна имовина може бити продата моћним појединцима”, истакао је Војин Ђекић, управитељ задужбине.

Како су навели из задужбине, велики српски добротвор Никола Спасић је тестаментом од 9. фебруара 1912. године сву своју непокретну имовину оставио за оснивање задужбине под његовим именом.

„Реч је о више објеката укупне површине преко 12.000 квадратних метара, које се налазе у Београду у улицама Кнез Михаиловој (бројеви 19, 33, 37, 47 и 47А), Обилићев венац број 17, Вука Караџића број 8, Краља Петра број 18 и Николе Спасића број 2 и 2А. Међу њима посебно се истиче зграда у Кнез Михаиловој број 33, с обзиром на то да је у њој становао Никола Спасић, која представља културно добро од великог значаја за Републику Србију, а данас је део судског спора. Имовина задужбине национализована је 1959. године и дата је на управљање општини Стари град, која је 19. марта 1962. године на седници Скупштине општине право коришћења првог и другог спрата, пренела на предузеће ’Југоелектро’”, наведено је у материјалу који су новинари добили на конференцији.

Како је напоменуто, након доношења Закона о враћању имовине и обештећењу, Агенција за реституцију издала је четири правоснажна и извршна решења којим је цео простор поново враћен задужбини.

„И поред тога у катастру је остало записано да је власник првог и другог спрата зграде ’Југоелектро’”, саопштила је задужбина. Према речима Ђекића, они су 2005. и 2007. године покушали да продају та два спрата, па је спор завршио на суду.

„Документ који је ’Југоелектро’ склопио са општином Стари град, уједно је и једини акт који ова фирма поседује у вези са два спрата у Кнез Михаиловој улици. На њему јасно пише да имају само право коришћења, али не и отуђивања”, појаснио је Ђекић, иначе правник по професији.

„Правоснажном пресудом Првог општинског суда из 2007. године, у парници Републике Србије и Градске општине Стари град против поменутог предузећа, утврђено је да цела зграда у Кнез Михаиловој број 33, представља државну својину Републике Србије, те да је тужено предузеће било дужно да прихвати да тужилац на основу пресуде може да укњижи у земљишним књигама и катастру, право власништва у државној својини на целој спорној згради. Предузећу ’Југоелектро’ потврђено је право коришћења првог и другог спрата, али не и право својине”, стоји у тексту пресуде који је јуче подељен медијима. Ђекић је напоменуо да је пресуда Првог општинског суда обавезујућа за све државне органе.

„Катастар је добио то решење које је морао да изврши. Упркос томе 9. јуна 2023. године донео је решење по коме се одузима државна својина Републици Србији и преноси у приватну својину ’Југоелектра’”, рекао је Ђекић, истичући да катастар није овлашћен да одлучује на основу уговора, те да је суд пресудио да ти документи не представљају валидни доказ о власништву.

Новинарима је достављен и материјал преузет са сајта Агенције за привредне регистре (АПР), према којем предузеће „Југоелектро” тренутно има једног запосленог и већ пет година се налази у блокади. У истим документима пише и да су власници предузећа фирме „УТП Трговина” из Крушевца, чији је власник „Хуман Арт” и ЕУРО КБ из Београда.

„Задужбина је поднела тужбу Управом суду и тражила да се поништи коначно решење Републичког геодетског завода. ’Југоелектро’ и даље издаје просторије иако је у блокади. Тренутни резултат је катастрофалан и за државу и за нас”, закључио је Ђекић.

РГЗ: катастар поступио у складу са законом у случају Задужбине Николе Спасића

Републички геодетски завод (РГЗ) је поводом случаја спорне задужбине прекјуче објавио саопштење на свом сајту, које преносимо у целини:

„Поводом медијских спекулација у вези са уписом у катастар и Задужбином Николе Спасића, Републички геодетски завод оштро демантује да је дошло до грешке и тврди да је катастар поступао исправно и у складу са законом. Представници Задужбине Николе Спасића, у свом јавном наступу, изостављају кључне информације које су битне да би се разумела проблематика. Ускраћујући јавности информације да се у згради задужбине налази више правних власника, па чак и једно физичко лице, као власници над посебним деловима објекта они манипулишу јавношћу, чиме показују да је у питању или елементарно непознавање проблематике или врхунско лицемерство.

У прошлости смо сведочили сличним ситуацијама у којима стране, које себе сматрају оштећеним, користе медије да би изнеле неистине о упису у катастар и неосновано оптужиле Републички геодетски завод. Досадашњи случајеви су показали да када истина изађе на видело и утврди се да катастар није крив, медијска хајка престаје. Ово је најбољи доказ да је у питању вршење притиска на државу и манипулација јавним мњењем.

Важно је да грађани буду свесни да су ово само фабриковане кампање на које треба да стекну медијски имунитет, и да имају поверење у српски катастар који гарантује уписану имовину и ужива високи углед у свету агенција за катастар.

У конкретном случају Задужбине Николе Спасића, сви уписи у катастар непокретности су спроведени у складу са законом и прописаним процедурама. Упис је заснован на подацима из Земљишне књиге, када су се поступци уписа вршили у суду. Сви релевантни поступци у вези са овом непокретношћу су транспарентни и лако проверљиви, што указује да је ова кампања покушај стварања правне несигурности на тржишту непокретности како би се извршио притисак за остваривање скривених циљева и личних интереса.

Важно је истаћи да катастар не утврђује право власништва, што је и навео управитељ задужбине господин Војин Ђекић, већ само води евиденцију на основу приложене документације. Међутим, господин Ђекић наставља са нетачном конструкцијом да је катастар крив за ситуацију у којој се нашла имовина Задужбине Николе Спасића, што је потпуно контрадикторно претходној тврдњи. Могућност да референт катастра може некоме својевољно преписати некретнину у вредности од 15 милиона евра спада у домен научне фантастике у области правосуђа. Господин Ђекић, у својој изјави износи неистине, свестан да би поступак тужбе због неоснованих оптужби трајао дуго и да би цела афера била заборављена пре него што би се постигао епилог.

Републички геодетски завод је уверен у исправност својих поступака, што је поткрепљено чињеницом да ни господин Ђекић, нити Задужбина Николе Спасића нису покренули тужбу за утврђивање права власништва или кривични поступак. Досадашња пракса је показала да се углавном подносе тужбе пред управним судом које се фокусирају на формалности, као што су грешке у поступку које немају везе са суштином права на власништво. Ове тужбе само продужавају поступке и стварају притисак, али не доприносе правичној пресуди.

Републички геодетски завод остаје посвећен исправном спровођењу закона и обезбеђивању правне сигурности на тржишту непокретности. Позивамо грађане да се информишу о чињеницама и да имају поверење у нашу институцију која пружа поуздане информације и подршку у вези са уписом имовине.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.