Заљубила се у виолину у излогу

Прва виолина националног оркестра, професор на Факултету музичких уметности и специјализант Џулијарда, чувене приватне школе сценских уметности у Њујорку, Тијана Милошевић нашла се недавно у једној од досад најважнијих улога. Као концертмајстор свечаног обележавања века Београдске филхармоније у дворани „Коларца”, после извођења Бетовенове Пете симфоније и других арија, обратила се публици предајући професору бечког универзитета Урошу Лајовицу плакету са звањем почасног диригента.

Док су коментарисали да изгледа као манекенка, позвала је новинаре и друге госте на славље, певајући и играјући с њима до касно увече.

Тијана је фото-репортерима омиљена и због темпераментног такта у ком јој игра коса док свира, али и као ћерка чувеног кларинетисте Бокија Милошевића.

Одрастање уз музику

– Све је почело када сам као четворогодишња девојчица залепила нос за излог у ком је била виолина, у радњи која се налазила поред кафане „Три листа дувана” у Булевару краља Александра. Заљубила сам се у виолину и нисам хтела да се померим док ми тата не обећа да ће је купити. Одмах су ме уписали у музичку школу „Станковић”. Отац је био зачуђен да хоћу баш тај инструмент, другачији од његовог, али је пратио моје часове интонативно – сећа се Тијана.

Додаје како јој је рад с оцем пуно значио, био јој је подршка и васпитач.

– Само на почетку понекад бих негодовала јер због вежбања не стижем да прескачем ластиш с другарицама или што он понекад дође у школу да би објаснио наставницима да морам да чувам руке на физичком. Касније сам му, за ову школу преданости инструменту или свом циљу, постајала све захвалнија – испричала нам је када смо уз кафу и крофне наставили разговор у њеном дому у Таковској.

Ту је и расла поред својих и маминих родитеља.

– Мама Биљана је, такође, била гостољубива, али је била закон у кући. Иако је тату упознала играјући фолклор, а и лепо је певала, била је лингвиста и радила је за МУП. Тата је често био одсутан, али је и волео да нас поведе на пут. У Будви где је свирао били бисмо с њим цело лето. Он и Мирослав Илић тамо су купили куће листајући огласе на плажи. Ипак, највише времена проводила сам с дедом Јунусом који је био и управник Народног позоришта, али за оно време прилично демократичан, па сам уживала слушајући његове расправе у башти „Шансе” играјући се. Слушала сам и кад је рецитовао своје песме. Мислим да сам зато волела да пишем као мала – сећа се.

Средњу музичку уписала је још у седмом разреду основне школе, а по завршетку одмах и академију. За њом исто и њена млађа сестра, виолинисткиња Ксенија Милошевић. На јубиларном концерту Филхармоније свирала је поред Тијане.

Летња турнеја у Македонији, Швајцарској и Немачкој

– Везане смо зато што смо заједно раније одрастале, јер смо на факултет тако кренуле две године раније, завршавајући напоредо редовне школе. А онда, виолина нас је везала, почеле смо заједно да путујемо на концерте у свету. Брат је кларинетиста и живи у иностранству, као и старија сестра. Нас две већ 15 година свирамо с Немањом Радуловићем у ансамблу „Дабл сенс”, који је објавио велики број дискова за стране продукције – рекла је пакујући се за турнеју кроз дворане Србије, Македоније, Швајцарске и Немачке, током целог лета.

За њујоршку специјализацију захвална је Стефану Миленковићу који ју је упознао с професорком Дороти Дилеј. Као професор оркестарске литературе, труди се да објасни студентима, у време када је тешко и престижно бити примљен у неки оркестар, да је тимски рад за њих важан, као и за нашу школу виолине.

 Уз подршку супруга, који је такође по професији музичар, када се удала, свирала је од 2004. до 2006. у оркестру у Атини, а и даље су стално на тој релацији. Супруг јој прилично помаже, прича, у подизању два дечака у мушкарце, али све постиже пре свега зато што се добро организује.

– Увелико унапред правим све планове. То је начин да се све стигне, ова летња турнеја одавно је договорена – каже Тијана.

Грчки темперамент

У стану преко пута РТС-а никада није било тихо  ни празно. Каже да зато воли да се дружи. Музички другови и сарадници нашег легендарног кларинетисте Божидара Милошевића, који је утицао на правац многих уметника, често су не само овде свраћали, већ и компоновали, вежбали, али и дружили се.

– Маринко Роквић, Мерима Његомир и други волели су Бокијев дух. Прабака по тати била је Гркиња Тана и открили су ми да сам по њој добила име и вероватно наследила темперамент –

каже Тијана. 

Шетња до Аде

Од малена научена да чува прсте на рукама који су „њено злато”, Тијана се не бави ниједном за њу ризичном физичком активношћу. Сматра да није ни потребно, уколико се довољно креће. Често се из куће упути до Аде Циганлије, тамо обиђе круг и врати се назад, што се по њеној фигури и ведром духу и види.