Џип елита – у пуном гасу

У овом задивљујућем, али и застрашујућем времену – капиталцивилизацији – где су материјалне вредности потиснуле моралне, етичке, духовне, тзв. новој нормалности, где се све мери новцем, он је мера свега, роба над робом која се може заменити за све што ти душа пожели, како је говорио Енгелс.

Новац је постао „богочовек” на новој стази иницијације човечанства – човечанство 2.0. Новац је многе „просветлио/освестио/просветлио”, али не и учинио срећним. Но како је срећа релативан појам: симбол богатства, скромности или задовољства, што ми се чини да је најприближнији одредници срећа, остаје трајно актуелно питање – како за кога!

Чини ми се да нам је потребно преумљење, у овом задивљујућем/застрашујућем времену капиталцивилизацијe – цивилизацијe којој прети (не)цивилизацијски „потоп”.

Изгледа да су се цивилизацијске вредности испостиле: у памет се браћо...!

Поред осталих новитета који су се изнедрили у Србији након постављања позорнице неолибералне економије, а који су постали симболи препознатљивости нове епохе развоја српског друштва, јесте и раслојавање по систему капиталвредности. Средња класа нестаје, рађа се нова класа, тај самозвани „виши карактер”, транзициона елита. Припaдници транзиционе елите желе да се што пре ослободе традиционалних вредности и ужурбано крећу у савладавање тајни европејства. Како тај прелаз из опанка у ципелу не иде баш тако лако, што због трапавог стопала, што због уских, модно дизајнираних ципела, уских врхова, танког ђона, требало је прво разгазити ципелу и навући је бар толико да се пертле могу свезати. И кад би то савладали, из полутесних ципела назирале су се беле чарапе. Уместо испијања флаша пива у биртијама, или пред продавницом, најчешће из флаше, почињу да одлазе у пробране, елитне печењаре, где би после обилног ручка уследило гледање у плећку, поред тога што су неки већ поодавно у контакту с пророчицом судбине.

Уз промену стајлинга и угоститељско-хотелског привикавања, обавезно је ишла замена националног возила „југо”, „фијат 128”, „застава 101 кец” европским возилом, прво ниже кубикаже, а кад би се заимало „џипом”. Транзициона елита еволуира у тзв. џип елиту. Како се напредовало на лествици пробраних од шегрта, калфе до транзиционог мајстора и добитак се увећавао. Ускоро би у дворишту куће или на тротоару оних који су становали у солитерима уз џипа била паркирана и мања лимузина за градску вожњу, махом супруге и деце до обданишта и школе. У почетку је то била „корса”, или, „јарис”, да би касније њих заменило неко вишелитражно возило, по могућности дизел, с аутоматским мењачом – да би могли лакше да телефонирају док возе. Виђенији припадници тзв. џип елите обавезно би узимали кућну помоћницу, и „реверс” учитељицу. Узели би с бироа незапослену учитељицу да им поучава, подучава децу, употпуњује знање, на месец дана, отпусте је па опет тако.

Мењају све старо за ново. Хоће да се стандардизују с европском елитом. Досадашњи ручни сат „ракета” или „омега” заменили би пробраним, који, како ми рече један познаник, вреди 15.000 евра. Поред личног стајлинга, визуелног имиџа, брзином светлости савладавали су транзиционе тајне, као што су: аукцијске, тендерске продаје друштвених предузећа, откуп секундарних сировина попут монтажних трака дотадашњих гиганата, „привредних монструма”, како су их погрдно називали.

Замена виших вредности нижим: да ли се то испостио наш генаолошки ДНК родослов?

Било како било, свиђало се то нама или не свиђало, у Србији се рађа нова елита, тзв. џип елита, која је данас дубоко загосподарила свим сферама овоземаљског живота, прогласивши себе „вишом класом”, поделивши све што је било дељиво на нас и њих, чак и места за седење: они који седе у ложама, балкону, приземљу. На сцени је својеврсна замена виших вредности нижим, с једне, уз владавину партократије, аутократије с друге стране, подупрту стубовима теократије. С обзиром на то да нисам социолог, нити антрополог, немам ни право ни намеру да се бавим карактерологијом личности припадника транзиционе тзв. џип елите, с тим што сам читаоцима дужан, кад сам већ „кумовао” овом називу, да у најкраћим цртама дам осврт на њихов анатомско-психолошки атлас. Реч је о новокомпонованој групи људи транзиционих добитника-промотера ортачког, компањонског капитализма. Перјанице капиталцивилизације на овим просторима. Корени њиховог материјалног богатства зачети су, добрим делом, у последњој деценији 20. века. У деценији тешких година – недостојних човека. Периоду хиперинфлације, рата у окружењу, директорске приватизације, социјалистичког бунила, ратне еуфорије и профитерско-шпекулативне економије, својеврсни сутон социјалистичких привреда на путу ка транзицији из договорне к тржишној економији. Та елита није само новитет на овим просторима, она је постала печат свих постсоцијалистичких привреда, истина, неких више, неких мање. У зависности од дужине трајања транзиције различит је и степен „потентности” тзв. џип елите.

Где је транзиција брже окончана та елита је мање препознатљива него у земљама с дужом, још незавршеном транзицијом као што је наша, и још с недовршеном изградњом институција и тржишне привреде. Где су још стечајни управници, „лекари” дугоболујућег (умирућег) пословног система, и то, с позамашном наградом, када приведе болесника „смрти” вечном починку. Како једна ласта не чини пролеће, с ослонцем на ону Његошеву „сирак тужни без игђе икога”, тако и ова тзв. џип елита не би могла постати, опстати, трајати на овим просторима да нема подршку од владајуће политике, креатора друштвеноекономске сцене. Ово време је и потврда сентенце да је важнији грам власти тежи од оке памети. Знање, није више моћ, нити има вредност на овим просторима, како је то било некад. Сетимо се наше елите, дипломата, научника попут Доситеја, В. Караџића, Цвијића, Скерлића, Гарашанина, Ристића, Пашића, Л. Лазаревића, Нушића, Андрића, Слободана Јовановића, Црњанског, Дучића и др. Нећу погрешити ако поменем Пачуа, Вајферта и друге индустријалце и банкаре. И да не набрајам. Отвара се питање: да ли се то испостио наш генаолошки ДНК родослов? Да се није обистинило оно Андрићево предвиђање: „Дођу тако нека времена када памет зашути, будала проговори, а фукара се обогати”?