Како је Боливуд открио Стару планину

Када је индијски редитељ Адитја Дар (Aditya Dhar) пре неколико година дошао у Србију да снима блокбастер „URI: The Surgical Strike”, био је изненађен невероватном сличношћу између Старе планине и Кашмира. Бројне атрактивне локације у нашој земљи веродостојно су представиле место радње, а занимљиво је да то није било први пут да једна индијска продукцијска кућа снима сцене смештене у Кашмиру управо на Старој планини. Наравно, филмски сетови широм Србије не би могли толико верно да представе базе УРИ у Кашмиру, Мјанмару и Пакистану да није постојала подршка локалних самоуправа и институција које су изузетно професионално изашле у сусрет екипи која је имала 300 чланова и око 700 статиста.

О филму и филмској индустрији најчешће се говори у светлу постигнућа креативног тима, док се недовољно зна колико избор филмских локација утиче на коначан изглед остварења али и на промоцију дестинације на којој је снимано. Српска филмска асоцијација већ дуго кроз програм „филм френдли” градова и општина открива нове локације. Почетком маја кренуло се у реализацију пројекта „Filmtastic East Serbia” с циљем да се на територији општина Неготин, Мајданпек и у граду Зајечару мапирају и промовишу локације за снимање и укључи локално становништво у процес продукције и, индиректно, представљање локалне историје и културе.

– У наредном периоду планирано је фотографисање низа локација у источној Србији како би се формирала посебна онлајн база за ово подручје, која ће бити доступна продукцијама за све будуће пројекте. Поред тога, биће организована серија тренинга намењена локалном становништву на којима ће полазници имати прилику да се упознају са позицијом менаџера локација и науче основе сарадње са филмским екипама како би били оспособљени да постану њихов део – каже Тања Митић из Српске филмске асоцијације.

На овај начин ће се узбудљивим пределима који карактеришу тај део Србије обезбедити већа видљивост, скренути пажња продукцијама на до сада непознате локације и увећати њихов туристички потенцијал. Интересантно је да су источну Србију откриле боливудске продукције, затим су на овим теренима снимане рекламе, а тек онда су дошле домаће екипе. Наша саговорница додаје да је сада већ подједнак број домаћих и страних екипа радио на овим теренима. Међу пројектима који су снимани у скорије време издвајају се аустралијски кандидат за Оскара „You won’t be alone” (локација је поново била Стара планина), потом серија „The Outpost” („Предстража”), снимана на Великој Вратни код Неготовина, а серије „Време смрти” и „Тајне винове лозе” скренуле су велику пажњу на Рајачке и Рогљевачке пимнице и тако привукле велики број домаћих туриста на ове локације. У Кладову су снимани кадрови серије „Бележница професора Мишковића”, а недавно је завршено и снимање страног хорор филма „Hell Hole” на Ртњу. Доњи Милановац и Ђердапска клисура такође су били кулисе за многе домаће филмове.

– Источна Србија се добро слика, а њена сурова и дивна природа поседује динамику и драматичност. Ипак, највећа вредност овог краја су инспиративни наративи, пре свега митологија и обичаји. Зато је овде снимана серија „Црна свадба”, могу да се раде пројекти којима је тема повратак природи, филмови преживљавања, митолошке приче, филмови фантастике... Међутим, није свака лепа локација и филмска. Треба да има добар прилаз, асфалтиран пут, не сме да буде заштићено подручје (национални парк). Различити аспекти се узимају у обзир при одабиру локација у зависности од тога да ли се снима на јавној површини, у граду или у природи – објашњава Тања Митић.

Према њеним речима, статус „филм френдли” тренутно има 29 општина у Србији, од којих је највише у Војводини, а потом у источној Србији, Мачви, Подрињу и централној Србији. То, конкретно, значи да у овим општинама постоји особа задужена за сарадњу са продукцијама, као и ценовник за најам локација и подршка јавних и комуналних служби на снимању. Веома је важно да су процедуре за снимање ефикасне.

Српска филмска асоцијација поседује базу доступних јавних и приватних локација и мада ово удружење не брендира места, има евиденцију шта је и где снимано. У плану је и развој апликације која ће скенирањем кју-ар кода омогућити да се сазна шта је снимано на конкретној локацији, што би требало да унапреди филмски туризам.

– Генерално, највише се снима у Београду. Странцима је ту лакше због смештаја, а мање продукције – рецимо за рекламе, раде широм земље. Екипе се враћају тамо где су биле задовољне. У малим местима много значи када дође филмска екипа. Људи у Србији воле читав процес снимања филма и увек излазе у сусрет, чак и када нису део екипе – додаје Тања Митић.

Србија је већ препозната као конкурентна филмска дестинација. Како каже наша саговорница, препознатљиви смо по комбинацији разноликих предела – од равница, преко пашњака до планина, река и кањона који могу да нађу место у разним пројектима. Богата култура, искусне екипе и кинематографска традиција такође су предности. Ту су и подстицаји од 25 процената за стране филмове, телевизијске серије и пројекте засноване на ефектима и анимацији, односно 30 одсто за филмове чији буџет прелази пет милиона евра.

Без обзира на то да ли се ради о домаћим или страним продукцијама, важно је стално откривати нове локације, сматра Тања Митић. Читава земља би требало да буде наклоњена филму, јер то доноси бројне добробити за туризам, економију и друге области. Рајачке пимнице су туристички „процветале” после снимања „Тајне винове лозе”, а за Књажевац је и те како значило снимање филма „Јужни ветар”. Многе општине ово врло добро разумеју. Добро би било да још више локалних самоуправа постане пријатељски орјентисано према филму.

Све у свему, у овом тренутку на бар три-четири сета се нешто снима. И убудуће, биће узбудљиво видети како Србија изгледа на платну или екрану...