Kako je Bolivud otkrio Staru planinu

Kada je indijski reditelj Aditja Dar (Aditya Dhar) pre nekoliko godina došao u Srbiju da snima blokbaster „URI: The Surgical Strike”, bio je iznenađen neverovatnom sličnošću između Stare planine i Kašmira. Brojne atraktivne lokacije u našoj zemlji verodostojno su predstavile mesto radnje, a zanimljivo je da to nije bilo prvi put da jedna indijska produkcijska kuća snima scene smeštene u Kašmiru upravo na Staroj planini. Naravno, filmski setovi širom Srbije ne bi mogli toliko verno da predstave baze URI u Kašmiru, Mjanmaru i Pakistanu da nije postojala podrška lokalnih samouprava i institucija koje su izuzetno profesionalno izašle u susret ekipi koja je imala 300 članova i oko 700 statista.

O filmu i filmskoj industriji najčešće se govori u svetlu postignuća kreativnog tima, dok se nedovoljno zna koliko izbor filmskih lokacija utiče na konačan izgled ostvarenja ali i na promociju destinacije na kojoj je snimano. Srpska filmska asocijacija već dugo kroz program „film frendli” gradova i opština otkriva nove lokacije. Početkom maja krenulo se u realizaciju projekta „Filmtastic East Serbia” s ciljem da se na teritoriji opština Negotin, Majdanpek i u gradu Zaječaru mapiraju i promovišu lokacije za snimanje i uključi lokalno stanovništvo u proces produkcije i, indirektno, predstavljanje lokalne istorije i kulture.

– U narednom periodu planirano je fotografisanje niza lokacija u istočnoj Srbiji kako bi se formirala posebna onlajn baza za ovo područje, koja će biti dostupna produkcijama za sve buduće projekte. Pored toga, biće organizovana serija treninga namenjena lokalnom stanovništvu na kojima će polaznici imati priliku da se upoznaju sa pozicijom menadžera lokacija i nauče osnove saradnje sa filmskim ekipama kako bi bili osposobljeni da postanu njihov deo – kaže Tanja Mitić iz Srpske filmske asocijacije.

Na ovaj način će se uzbudljivim predelima koji karakterišu taj deo Srbije obezbediti veća vidljivost, skrenuti pažnja produkcijama na do sada nepoznate lokacije i uvećati njihov turistički potencijal. Interesantno je da su istočnu Srbiju otkrile bolivudske produkcije, zatim su na ovim terenima snimane reklame, a tek onda su došle domaće ekipe. Naša sagovornica dodaje da je sada već podjednak broj domaćih i stranih ekipa radio na ovim terenima. Među projektima koji su snimani u skorije vreme izdvajaju se australijski kandidat za Oskara „You won’t be alone” (lokacija je ponovo bila Stara planina), potom serija „The Outpost” („Predstraža”), snimana na Velikoj Vratni kod Negotovina, a serije „Vreme smrti” i „Tajne vinove loze” skrenule su veliku pažnju na Rajačke i Rogljevačke pimnice i tako privukle veliki broj domaćih turista na ove lokacije. U Kladovu su snimani kadrovi serije „Beležnica profesora Miškovića”, a nedavno je završeno i snimanje stranog horor filma „Hell Hole” na Rtnju. Donji Milanovac i Đerdapska klisura takođe su bili kulise za mnoge domaće filmove.

– Istočna Srbija se dobro slika, a njena surova i divna priroda poseduje dinamiku i dramatičnost. Ipak, najveća vrednost ovog kraja su inspirativni narativi, pre svega mitologija i običaji. Zato je ovde snimana serija „Crna svadba”, mogu da se rade projekti kojima je tema povratak prirodi, filmovi preživljavanja, mitološke priče, filmovi fantastike... Međutim, nije svaka lepa lokacija i filmska. Treba da ima dobar prilaz, asfaltiran put, ne sme da bude zaštićeno područje (nacionalni park). Različiti aspekti se uzimaju u obzir pri odabiru lokacija u zavisnosti od toga da li se snima na javnoj površini, u gradu ili u prirodi – objašnjava Tanja Mitić.

Prema njenim rečima, status „film frendli” trenutno ima 29 opština u Srbiji, od kojih je najviše u Vojvodini, a potom u istočnoj Srbiji, Mačvi, Podrinju i centralnoj Srbiji. To, konkretno, znači da u ovim opštinama postoji osoba zadužena za saradnju sa produkcijama, kao i cenovnik za najam lokacija i podrška javnih i komunalnih službi na snimanju. Veoma je važno da su procedure za snimanje efikasne.

Srpska filmska asocijacija poseduje bazu dostupnih javnih i privatnih lokacija i mada ovo udruženje ne brendira mesta, ima evidenciju šta je i gde snimano. U planu je i razvoj aplikacije koja će skeniranjem kju-ar koda omogućiti da se sazna šta je snimano na konkretnoj lokaciji, što bi trebalo da unapredi filmski turizam.

– Generalno, najviše se snima u Beogradu. Strancima je tu lakše zbog smeštaja, a manje produkcije – recimo za reklame, rade širom zemlje. Ekipe se vraćaju tamo gde su bile zadovoljne. U malim mestima mnogo znači kada dođe filmska ekipa. Ljudi u Srbiji vole čitav proces snimanja filma i uvek izlaze u susret, čak i kada nisu deo ekipe – dodaje Tanja Mitić.

Srbija je već prepoznata kao konkurentna filmska destinacija. Kako kaže naša sagovornica, prepoznatljivi smo po kombinaciji raznolikih predela – od ravnica, preko pašnjaka do planina, reka i kanjona koji mogu da nađu mesto u raznim projektima. Bogata kultura, iskusne ekipe i kinematografska tradicija takođe su prednosti. Tu su i podsticaji od 25 procenata za strane filmove, televizijske serije i projekte zasnovane na efektima i animaciji, odnosno 30 odsto za filmove čiji budžet prelazi pet miliona evra.

Bez obzira na to da li se radi o domaćim ili stranim produkcijama, važno je stalno otkrivati nove lokacije, smatra Tanja Mitić. Čitava zemlja bi trebalo da bude naklonjena filmu, jer to donosi brojne dobrobiti za turizam, ekonomiju i druge oblasti. Rajačke pimnice su turistički „procvetale” posle snimanja „Tajne vinove loze”, a za Knjaževac je i te kako značilo snimanje filma „Južni vetar”. Mnoge opštine ovo vrlo dobro razumeju. Dobro bi bilo da još više lokalnih samouprava postane prijateljski orjentisano prema filmu.

Sve u svemu, u ovom trenutku na bar tri-četiri seta se nešto snima. I ubuduće, biće uzbudljivo videti kako Srbija izgleda na platnu ili ekranu...