Јединствена естетика арапске књижевности

Драгана Ђорђевић, доцент за арапски језик на Филолошком факултету Универзитета у Београду и преводилац „Геопоетикиних” аутора као што су Ибрахим Аслан, Гамал Гитани, Реби Џабир, Бенсалим Химиш и Мансура Изудин, у интервјуу за престижни арапски лист „The New Arab” у рубрици „Пријатељи нашег језика”, говорила је о значају и изазовима у превођењу арапске књижевности и најавила превод романа „Сарајевско дрво за огрев” алжирског аутора Саида Хатибија који је ушао у ужи избор за Међународну награду за арапски роман (ИПАФ) 2020. године. Роман „Сарајевско дрво за огрев” објавиће „Геопоетика”. „Тешко је утврдити и побројати главне одлике арапске књижевности. Свака велика књижевност пружа читаоцу могућност да проживи хиљаду живота, доживи хиљаду љубави и хиљаду смрти, да види удаљене и чудесне светове и да борави у непознатим местима и далеким временима, било да су стварна или плод маште. То је случај и са арапском књижевношћу која поседује јединствену естетику. По мом мишљењу, не постоји савршенији начин да се упознају друге културе и њихова интелектуална баштина пребогата књижевним стваралаштвом, а самој ми се често учини да сам све што знам научила читајући књижевност. Стога имам среће да будем спона између арапске књижевности и српске публике”, рекла је о одликама арапске књижевности Драгана Ђорђевић.