Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне

Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне
Текст објављен на првој страни „Политике” 28. јула 1914.

Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи. Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на Нишавском кеју, у којој је сада седиште Универзитета у Нишу. Према програму, на спомен-плочу поред улаза у ово здање а испод терасе са које је председник српске владе Никола Пашић окупљеном народу и војсци прочитао садржину телеграма из Беча о објави рата, данас ће у присуству представника Војске Србије, МУП-а и Жандармерије, Града и Нишавског округа, као и бројних удружења и организација које негују традиције ослободилачких ратова у Нишу, бити положени венци и цвеће. Наравно, биће евоцирана сећања на један од најзначајнијих датума у историји Србије.

Телеграм о објави рата, који је потписао министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд фон Берхтолд, послат је из Беча, преко Будимпеште у Београд. Одмах је прослеђен најпре Врховној команди Српске војске у Крагујевцу, а потом у Ниш председнику владе Николи Пашићу. Ниш је три дана пре тога одлуком највиших државних органа краљевине проглашен ратном престоницом Србије. Пашић је одмах поподне и у вечерњим сатима тог 25. јула (односно 12. јула по јулијанском календару) заједно са министрима, државном касом, архивом, уметничким збиркама и другим драгоценостима евакуисан из Београда у Ниш. Пресељење је уследило након одлуке регента Александра Карађорђевића од 25. јула 1914. године, да се Влада Краљевине Србије, као и Двор и Народна скупштина изместе из Београда, јер се знало да ће Аустроугарска најпре ударити на српску престоницу.

Три дана касније, док је у једном нишком ресторану био на ручку са породицом и руским изаслаником Василијем Николајевичем Штрандманом, Николи Пашићу предат је у руке телеграм. Прочитао га је, прекрстио се и истог тренутка отишао. Са пратњом и сарадницима запутио се у зграду Моравске бановине на десној обали Нишаве. Пола сата касније са једног од балкона обратио се окупљеном народу и саопштио да је Аустроугарска објавила рат Србији.

Оригинални документ објаве рата налази се и чува у Државном архиву Аустрије. Унеско је 2015. године на предлог Архива Србије донео одлуку о упису овог телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света”.

„Политика” прва објавила аустроугарски телеграм

„Политика” је прва у нашој земљи објавила копију телеграма Аустроугарске о објави рата Краљевини Србији. Било је то у понедељак, 29. јула 1929. године, тачно петнаест година од почетка рата, у броју 7.627, на петој страни. Занимљиво је да се у оригиналном телеграму налазио и део реченице који је прецртан плавом оловком, а који гласи „а нарочито с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и Краљевске војске у близини Ковина”. Ова полуреченица стајала је у оригиналном телеграму одмах после изјаве да је „Царска и Краљевска Влада принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса...”, али није остала у самом документу.

Погинуло 15 милиона, повређено више од 20 милиона људи

У Првом светском рату (примирје је потписано 11. новембра 1918. године), у којем су учествовале све веће светске силе подељене у два савеза – Тројна Антанта и Централне силе, под оружјем је било око 75 милиона људи. Највише у Европи – преко 60 милиона. Био је то највећи рат у дотадашњој историји, у којем је преко 15 милиона људи погинуло, а више од 20 милиона било рањено и повређено. У рату који је био назван Великим, а потом Светским ратом (Првим светским ратом назван је после избијања Другог светског рата), све учеснице сукоба су разорене и уништене.

У првој години рата Србија је имала 350.000 војника и потукла је аустроугарску балканску армију од 290.000 регуларних војника и гарнизонских трупа. Следеће 1915. године аустроугарске јединице су ојачане јер је у међувремену извршена мобилизација, а уследио је и мучки напад Бугарске на нашу земљу. Српска војска се са државним руководством повукла преко Албаније не желећи да се преда. Евакуисана је на Крф где се после одмора наоружала и реорганизовала и после тога је пребачена на Солунски фронт на којем је у 1916. забележила значајне борбене успехе. А после припрема за пробијање фронта, у ослобођење Србије кренула је септембра 1918. године. Српске и савезничке снаге пробиле су Солунски фронт и принудиле Бугарску на предају. У незадрживом напредовању у октобру и првих дана новембра Србија је ослобођена, а Аустроугарска се распала. Недуго потом створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Победу у овом рату Србија је скупо платила, пошто су губици српске војске били огромни – преко 320.000 војника је погинуло, рањено, нестало или заробљено. Никада није утврђено колико је војника и грађана Србије умрло од разних болести, посебно од тифуса, зиме и глади...

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вера
Не би Србија селила своју престоницу у Ниш, на Крф и у Солун, да је прихватила аустроугарски ултиматум. Било би оптужено и осуђено око 30 - 40 особа које су организовале пренос оружја у Сарајево и атентат. Не би страдала четвртина српског народа.
zvonko
Ostavite se prošlosti.Za vaše dobro.
Јeдан Шумадинац
Не, то је за ваше добро. Да заборавимо, да изједначимо добро и зло. Ми тако не бивствујемо. Свако добива по заслузи, не брини ти за Србе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.