Ниш, српска ратна престоница, обележава почетак Велике војне

Ниш – Пригодним манифестацијама данас ће у нашој земљи, посебно у Нишу, ратној престоници Краљевине Србије од 25. јула 1914. до 16. октобра 1915. године, бити обележена 109. годишњица објаве рата Аустроугарске нашој земљи. Централни догађај у Нишу планиран је испред једног од улаза у зграду некадашње Моравске бановине на Нишавском кеју, у којој је сада седиште Универзитета у Нишу. Према програму, на спомен-плочу поред улаза у ово здање а испод терасе са које је председник српске владе Никола Пашић окупљеном народу и војсци прочитао садржину телеграма из Беча о објави рата, данас ће у присуству представника Војске Србије, МУП-а и Жандармерије, Града и Нишавског округа, као и бројних удружења и организација које негују традиције ослободилачких ратова у Нишу, бити положени венци и цвеће. Наравно, биће евоцирана сећања на један од најзначајнијих датума у историји Србије.

Телеграм о објави рата, који је потписао министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд фон Берхтолд, послат је из Беча, преко Будимпеште у Београд. Одмах је прослеђен најпре Врховној команди Српске војске у Крагујевцу, а потом у Ниш председнику владе Николи Пашићу. Ниш је три дана пре тога одлуком највиших државних органа краљевине проглашен ратном престоницом Србије. Пашић је одмах поподне и у вечерњим сатима тог 25. јула (односно 12. јула по јулијанском календару) заједно са министрима, државном касом, архивом, уметничким збиркама и другим драгоценостима евакуисан из Београда у Ниш. Пресељење је уследило након одлуке регента Александра Карађорђевића од 25. јула 1914. године, да се Влада Краљевине Србије, као и Двор и Народна скупштина изместе из Београда, јер се знало да ће Аустроугарска најпре ударити на српску престоницу.

Три дана касније, док је у једном нишком ресторану био на ручку са породицом и руским изаслаником Василијем Николајевичем Штрандманом, Николи Пашићу предат је у руке телеграм. Прочитао га је, прекрстио се и истог тренутка отишао. Са пратњом и сарадницима запутио се у зграду Моравске бановине на десној обали Нишаве. Пола сата касније са једног од балкона обратио се окупљеном народу и саопштио да је Аустроугарска објавила рат Србији.

Оригинални документ објаве рата налази се и чува у Државном архиву Аустрије. Унеско је 2015. године на предлог Архива Србије донео одлуку о упису овог телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света”.

„Политика” прва објавила аустроугарски телеграм

„Политика” је прва у нашој земљи објавила копију телеграма Аустроугарске о објави рата Краљевини Србији. Било је то у понедељак, 29. јула 1929. године, тачно петнаест година од почетка рата, у броју 7.627, на петој страни. Занимљиво је да се у оригиналном телеграму налазио и део реченице који је прецртан плавом оловком, а који гласи „а нарочито с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и Краљевске војске у близини Ковина”. Ова полуреченица стајала је у оригиналном телеграму одмах после изјаве да је „Царска и Краљевска Влада принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса...”, али није остала у самом документу.

Погинуло 15 милиона, повређено више од 20 милиона људи

У Првом светском рату (примирје је потписано 11. новембра 1918. године), у којем су учествовале све веће светске силе подељене у два савеза – Тројна Антанта и Централне силе, под оружјем је било око 75 милиона људи. Највише у Европи – преко 60 милиона. Био је то највећи рат у дотадашњој историји, у којем је преко 15 милиона људи погинуло, а више од 20 милиона било рањено и повређено. У рату који је био назван Великим, а потом Светским ратом (Првим светским ратом назван је после избијања Другог светског рата), све учеснице сукоба су разорене и уништене.

У првој години рата Србија је имала 350.000 војника и потукла је аустроугарску балканску армију од 290.000 регуларних војника и гарнизонских трупа. Следеће 1915. године аустроугарске јединице су ојачане јер је у међувремену извршена мобилизација, а уследио је и мучки напад Бугарске на нашу земљу. Српска војска се са државним руководством повукла преко Албаније не желећи да се преда. Евакуисана је на Крф где се после одмора наоружала и реорганизовала и после тога је пребачена на Солунски фронт на којем је у 1916. забележила значајне борбене успехе. А после припрема за пробијање фронта, у ослобођење Србије кренула је септембра 1918. године. Српске и савезничке снаге пробиле су Солунски фронт и принудиле Бугарску на предају. У незадрживом напредовању у октобру и првих дана новембра Србија је ослобођена, а Аустроугарска се распала. Недуго потом створена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Победу у овом рату Србија је скупо платила, пошто су губици српске војске били огромни – преко 320.000 војника је погинуло, рањено, нестало или заробљено. Никада није утврђено колико је војника и грађана Србије умрло од разних болести, посебно од тифуса, зиме и глади...