Жене и деца најчешће жртве трговине људима

За првих шест месеци ове године идентификоване су 34 жртве трговине људима, док је за целу прошлу годину било укупно 62, а међу најугроженијима су жене и деца, рекла је директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Александра Љубовић.

Она је на конференцији за новинаре изјавила да је повећан и број миграната идентификованих као жртве трговине људима, односно да их је од почетка 2023. било шест, колико и у целој 2022. години.

Додала је да су најугроженије жене, скоро 80 одсто, девојчице од 13 и 14 година, као и деца. Нагласила је да је највише заступљена сексуална експлоатација – 29,7 одсто, затим радна – 27 процената, а следе просјачење и принуда на извршење кривичних дела са по 16,2 одсто, као и принудни бракови – 10,8. „Борба против трговине људима има мултисекторски приступ и сви смо ту врло ангажовани и центар као установа која се бави превенцијом и заштитом жртава трговине људима, никако не би могао да пружа помоћ без подршке других институција, пре свега Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, тужилаштва, других министарстава, невладиног сектора и Црвеног крста”, казала је Љубовићева.

Навела је да је у склопу центра и прихватилиште које је ван Београда за ургентни пријем жртава трговине људима. „Тамо се смештају жене и девојчице изнад 16 година и могу да бораве до шест месеци. То је моменат када се извлаче из ланца трговине људима, а онда се тражи други вид смештаја или повратак у породицу”, додала је она.

Мирослав Јовановић из Центра за заштиту жртава трговине људима рекао је да је највише пријава ове године стигло из МУП-а, више од 43 одсто. Напоменуо је да је прошле године из образовног система дошло 10 пријава. „То је важно, јер су то пријаве које стижу рано на које можемо да реагујемо пре него што дође до експлоатације”, казао је он.

Према његовим речима, повећан је број пријава радне експлоатације – 2022. је било између пет и шест одсто, док је ове године за првих шест месеци тај проценат већ 27, жртве су углавном без образовања, прихода и имовине. „Просечна старост жртве је 23,6 година. У фази експлоатације открије се више од 50 одсто случајева, док у раној фази врбовања само 10 процената, па је због тога врло важна превенција и сарадња свих институција. Жене се најчешће приморавају на пружање сексуалних услуга, а мушкарци се највише искоришћавају радно и кроз принуду на вршење кривичних дела – старији мушкарци радно, дечаци на крађе или диловање наркотика”, навео је он.

Руководилац Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима у МУП-у, Ненад Симић апеловао је на представнике државних органа да појачају своје активности и да крену у реализацију одређених препорука.

Координатор програма за борбу против трговине људима Црвеног крста Србије Јелена Анђелић, нагласила је да је њихов примарни задатак да прошире информације о проблему постојања трговине људима, пре свега преко мреже вршњачких едукатора који ову поруку преносе деци и младима широм Србије.

Волонтер Црвеног крста, Ђорђе Пузовић је казао да жртва може бити свако и да превише информација данас остављамо на интернету, као и да оне могу да се злоупотребе. „Један од најчешћих начина су огласи за посао, пријављивање путем огласа може бити опасно, јер се нуде нереални услови и то особу која тражи већ посао и у тешкој је животној ситуацији може да убаци у ланац трговине људима”, оценио је Пузовић.

Благе казне за модерне робовласнике

Већина казни за кривично дело трговине људима износи три до пет година. Изречених казни затвора у трајању дужем од пет година је све мање (38 одсто у 2018, 25 процената у 2019, 17 одсто у 2020, 11 процената у 2021. и 20 одсто у 2022). У 2022. у 80 одсто случајева изречена је казна у трајању испод три године.

Ово су подаци организације Астра која се 12 година бави анализом судске праксе у случајевима трговине људима.

Кривична дела се, како указују, све чешће класификују као посредовање у вршењу проституције, а све ређе као кривично дело трговине људима, што аутоматски значи мање казне.

Превлађују пресуде донете прихватањем споразума о признању кривичног дела што доводи до тога да потенцијалне жртве не добијају статус оштећених. Оштећене се и даље упућују на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.