Žene i deca najčešće žrtve trgovine ljudima

Za prvih šest meseci ove godine identifikovane su 34 žrtve trgovine ljudima, dok je za celu prošlu godinu bilo ukupno 62, a među najugroženijima su žene i deca, rekla je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubović.

Ona je na konferenciji za novinare izjavila da je povećan i broj migranata identifikovanih kao žrtve trgovine ljudima, odnosno da ih je od početka 2023. bilo šest, koliko i u celoj 2022. godini.

Dodala je da su najugroženije žene, skoro 80 odsto, devojčice od 13 i 14 godina, kao i deca. Naglasila je da je najviše zastupljena seksualna eksploatacija – 29,7 odsto, zatim radna – 27 procenata, a slede prosjačenje i prinuda na izvršenje krivičnih dela sa po 16,2 odsto, kao i prinudni brakovi – 10,8. „Borba protiv trgovine ljudima ima multisektorski pristup i svi smo tu vrlo angažovani i centar kao ustanova koja se bavi prevencijom i zaštitom žrtava trgovine ljudima, nikako ne bi mogao da pruža pomoć bez podrške drugih institucija, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde, tužilaštva, drugih ministarstava, nevladinog sektora i Crvenog krsta”, kazala je Ljubovićeva.

Navela je da je u sklopu centra i prihvatilište koje je van Beograda za urgentni prijem žrtava trgovine ljudima. „Tamo se smeštaju žene i devojčice iznad 16 godina i mogu da borave do šest meseci. To je momenat kada se izvlače iz lanca trgovine ljudima, a onda se traži drugi vid smeštaja ili povratak u porodicu”, dodala je ona.

Miroslav Jovanović iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima rekao je da je najviše prijava ove godine stiglo iz MUP-a, više od 43 odsto. Napomenuo je da je prošle godine iz obrazovnog sistema došlo 10 prijava. „To je važno, jer su to prijave koje stižu rano na koje možemo da reagujemo pre nego što dođe do eksploatacije”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, povećan je broj prijava radne eksploatacije – 2022. je bilo između pet i šest odsto, dok je ove godine za prvih šest meseci taj procenat već 27, žrtve su uglavnom bez obrazovanja, prihoda i imovine. „Prosečna starost žrtve je 23,6 godina. U fazi eksploatacije otkrije se više od 50 odsto slučajeva, dok u ranoj fazi vrbovanja samo 10 procenata, pa je zbog toga vrlo važna prevencija i saradnja svih institucija. Žene se najčešće primoravaju na pružanje seksualnih usluga, a muškarci se najviše iskorišćavaju radno i kroz prinudu na vršenje krivičnih dela – stariji muškarci radno, dečaci na krađe ili dilovanje narkotika”, naveo je on.

Rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u MUP-u, Nenad Simić apelovao je na predstavnike državnih organa da pojačaju svoje aktivnosti i da krenu u realizaciju određenih preporuka.

Koordinator programa za borbu protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije Jelena Anđelić, naglasila je da je njihov primarni zadatak da prošire informacije o problemu postojanja trgovine ljudima, pre svega preko mreže vršnjačkih edukatora koji ovu poruku prenose deci i mladima širom Srbije.

Volonter Crvenog krsta, Đorđe Puzović je kazao da žrtva može biti svako i da previše informacija danas ostavljamo na internetu, kao i da one mogu da se zloupotrebe. „Jedan od najčešćih načina su oglasi za posao, prijavljivanje putem oglasa može biti opasno, jer se nude nerealni uslovi i to osobu koja traži već posao i u teškoj je životnoj situaciji može da ubaci u lanac trgovine ljudima”, ocenio je Puzović.

Blage kazne za moderne robovlasnike

Većina kazni za krivično delo trgovine ljudima iznosi tri do pet godina. Izrečenih kazni zatvora u trajanju dužem od pet godina je sve manje (38 odsto u 2018, 25 procenata u 2019, 17 odsto u 2020, 11 procenata u 2021. i 20 odsto u 2022). U 2022. u 80 odsto slučajeva izrečena je kazna u trajanju ispod tri godine.

Ovo su podaci organizacije Astra koja se 12 godina bavi analizom sudske prakse u slučajevima trgovine ljudima.

Krivična dela se, kako ukazuju, sve češće klasifikuju kao posredovanje u vršenju prostitucije, a sve ređe kao krivično delo trgovine ljudima, što automatski znači manje kazne.

Prevlađuju presude donete prihvatanjem sporazuma o priznanju krivičnog dela što dovodi do toga da potencijalne žrtve ne dobijaju status oštećenih. Oštećene se i dalje upućuju na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.