Србија данас игра за медаљу

Око педесетак, углавном њихових вршњака и мало млађих навијача, направио је шпалир, а затим аплаузима и овацијама поздравило јуниоре Србије који су као и остале ривале, прегазили Израел у четвртфиналу Европског првенства у Нишу и стигли на корак од медаље. У фокусу је био Богољуб Марковић, момак рођен 12. јула 2005. године у Ужицу који је у дресу Меге већ стекао навику освајања, па је у првој сезони по доласку био део тима који је подигао титулу јуниорског шампиона Евролиге и АБА лиге, као и Србије, али у кадетској конкуренцији. Млади ас до аутобуса испраћен је повицима МВП, МВП у част нове сјајне партије, али и првог дабл-дабл учинка на турниру од 18 поена и 10 скокова, за 31 минут на паркету. Са индексом 25 био је најкориснији у тиму иако га шут иза линије 6,75 није слушао.

Била је то готово филмска сцена која се надовезала на сјајна издања и која даје велику наду да ће Србија, као и прошле године у Турској у истом узрасту завршити на победничком постољу. Али и да је кадра да направи нешто више, као што је то учинила 2018. на турниру у Летонији и годину дана раније у Словачкој, када се на шампионској церемонији певала химна Боже правде. Лепшу сцену, поготово у Нишу, срцу Србије, тешко да било ко од Орлића може да замисли.

Пут до таквог епилога сада води преко Немачке која сигурно није наиван ривал, таквих у полуфиналу нема. Али, енергије, фокус, подршака са трибина, искуство и знање селектора Стефановића, односно пре свега квалитет екипе и показано до сада, дебели су разлози због којих Орлићи важе за фаворите.

Опасни су Немци, поготово због висине и снаге, али све што може да каже упоредна статистика, каже да је Србија боља. Односно, сем шута са три, сви остали параметри су на страни екипе Ненада Стефановића. А, ту се мисли на проценте шута за два и са линије пена, учинак у скоку (46:41), на обе стране терена, број украдених лопти (13:12), асистенција (22:17), па чак и блокаде.

Ипак, није све тако сјајно. Како ствари стоје, Србија ни вечерас неће моћи да рачуна на Филипа Јовића коме је у дуелу са Данцима у осмини финала, страдао десни скочни зглоб.

Ипак, Орлићи су и без њега показали да су тим за велика дела. А, на ту воденицу иде и поруке селектора Стефановића који је након Израела и пласмана у полуфинале, поручио да његов тим сада има И поштовање ривала. А, затим о вечерашњем противнику причао бираним речима:

- Немци су одличан су тим, огроман. Јако су добри на свим позицијама. Играли смо две пријатељске утакмице, али њима тада није играо први плејмејкер, а нама је играо први центар. Тако да то уопште није меродавно за поређење.

У другом полуфиналу од 18 часова састају се Француска и Шпанија