Приоритет је сузбијање свих облика насиља

За месец дана ђаци ће се вратити у школске клупе, а нова министарка просвете професор др Славица Ђукић Дејановић каже да ће 1. септембар у образовним установама бити прожет осећањем сете, туге и достојанства за оне које смо изгубили у масовним убиствима, али и обавезе да се у име њих ради на томе да школство буде боље. У разговору за „Политику” она наводи да статус просветних радника сматра веома важним, као и комуникацију с њима.

„Да би просветни систем функционисао како треба, важно је да заједница, ученик, учитељ, педагог, родитељ имају квалитетнији однос у смислу заједништва, решавања проблема и перспективе свега онога што се тиче школе. Зато просветним радницима морамо обезбедити већи ауторитет, јер они то заслужују. Уједно, њихов материјални положај мора бити бољи. Видеће се које су реалне могућности и колико се могу повећати зараде. За сада су процене владе да то може бити 5,5 одсто повећање плата за упослене у образовању већ у септембру, а јануарска плата ће им бити увећана за 10 одсто. Чућемо глас синдиката и њихова очекивања, али и реалну процену финансијских могућности. Не можемо дозволити да неко ко ради као наставник и издржава четворочлану породицу нема пара за потрошачку корпу, која се узима као репер какав је материјални статус породице. Спремна сам да станем уз просветне раднике, али треба прихватити и реалност”, најавила је др Ђукић Дејановић.

Мали је број људи који би у овом тренутку прихватио вероватно најнезахвалнију функцију министра просвете. Колико сте свесни тога да је „врућ кромпир” у вашим рукама?

Никада нисам бирала време, већ су одговорност и задаци увек долазили код мене, а ја сам се трудила да их урадим најбоље што могу. Одговорност коју у овом моменту изискује место министра просвете значи спремност да повеже све појединце и институције у Србији, да заједнички радимо да васпитање и образовање, у оквиру услова за добру безбедност у школама, буде заједнички задатак. Министар просвете са својим тимом и целокупном Владом Србије може да направи смернице како даље, а ако сви појединци ове земље не учине шта могу на том плану, да та битна функција у просвети буде на очекиваном нивоу, онда ништа нисмо урадили.

Колико сте свесни да ћете бити под великом лупом јавности? Хоће ли то отежати ваш рад?

Волим јавност у раду. Сама ништа не могу урадити. Знам да има неверних Тома када сам ја у питању. Не бих хтела да се унапред браним. Нека ме оцене када се мој мандат буде завршио.

Има мишљења да је добро што је неуропсихијатар на челу овог министарства због свега што се догодило, али и оних који сматрају да је то промашај.

Мене није квалификовало за ово место то што сам неуропсихијатар. Председник моје партије, СПС-а, Ивица Дачић дао је предлог да ја то будем јер је у овом моменту узео у обзир на који сам начин обављала друштвене активности на позицијама на којима сам се налазила, као и што сам била професор универзитета. Има неуропсихијатара који умеју да мирним тоном нађу аргументе, а Дачић вероватно сматра да сам ја таква.

ССП је упутио отворено писмо јавности у којем наводи да је ваше именовање рехабилитација политике из деведесетих. Како то коментаришете?

У политици деведесетих година прошлог века било је политичких и стручних корака на које смо поносни, али било је и оних због којих смо јако незадовољни. Квалитетна чињења не могу да везујем за године, ни за 1990. ни за 2023. годину. Сигурно је да се у тешким околностима санкција у којима смо живели велики број људи лоше осећао, али је тадашње руководство земље радило оно што је сматрало најбољим. За све оне који су кршили закон и нису поштовали правила елементарна за прогрес и развој друштва увек су постојале санкције и начин да буду кажњени. Политика деведесетих је кажњена неизбором на наредним изборима, али СПС је преживео, што значи да грађани сматрају да је у тим деведесетим било клица квалитетног, а да је елиминисано оно што није ваљало захваљујући новом приступу и политичким ставовима социјалиста.

Како реагујете на мишљење Независног синдиката просветних радника Србије да сте ви заправо за пензију, а не за доброг министра просвете, као и да сте ислужени политички кадар?

Да сам ислужени политички кадар је доживљај неких људи. Вероватно је двехиљадитих требало да будемо демонтирани као партија и да наше идеје буду сахрањене, али грађани Србије су нам на последњим изборима дали 100.000 гласова више. Ја сам као зрела особа и доцент Медицинског факултета ушла у политику не да од ње нешто добијем, већ да дам свој допринос.

Најавили сте да ће вам један од приоритета у раду бити борба против насиља.

Приоритет је сузбијање свих облика насиља, посебно вршњачког у школама. При кабинету премијерке је формиран тим који на томе предано ради, а део за који је наше министарство задужено биће везан са саветодавни рад. Већ током лета сви родитељи, ученици и наставници који имају потребу за стручним саветовалишним радом у школи могу наћи стручне тимове који ће им помоћи. Јединице локалне самоуправе, лекари, медији, педагози, психолози, наставници, представници ученичких парламената, родитељи такође заједно морају да раде на превенцији.

На који начин?

То не значи да треба да се стигматизује или ружно обележи дете које не припада неком просеку у понашању, али различитост у менталном функционисању треба идентификовати да би се проверило да ли оно има неку унутрашњу патњу или може да буде потенцијална опасност за друге. Таквом селекцијом се мали број деце усмерава на психологе и педагоге, који ће радити са њима, а инструкције добијају и њихови родитељи и разредне старешине и другари. Тако се том детету може помоћи.

Сматрате да је важно вратити достојанство и ауторитет просветним радницима. На који начин то може да се учини?

Ауторитет се враћа снагом аргумената. С друге стране, дешава се да просветни радници оду из професије и запошљавају се у привреди због бољих зарада. Имамо парадоксалну ситуацију, да они који би највише волели да раде са децом, да би обезбедили егзистенцију породици, бирају одлазак на плаћенија места. Достојанство и ауторитет наставника се прави и сталном комуникацијом са тржиштем рада.

Али видели сте да влада слабо интересовање за професију наставника. За позив наставника физике ове године уписао се само један студент у Београду. Бринете ли да ћемо ускоро остати без наставничког кадра?

Не недостају само они већ и људи који ће се бавити занатима са средњим степеном образовања. Не треба заборавити да је Србија потписник Агенде 2030. УН, по којој смо се обавезали да до 2030. године уведемо образовање у средњој школи као обавезно. А када су у питању факултети, програми се морају модификовати. Ако не постоји уопште интересовање за неке предмете, морамо видети да ли нешто у суштини програма школовања треба мењати, као и који су разлози зашто млади не желе, на пример, да буду професори физике и зашто беже од те професије. Причаћемо са професорима физике, они то најбоље знају.

Изјавили сте да деца која похађају ОШ „Владислав Рибникар” због трагедије која се догодила у тој установи морају да имају посебан третман. Шта то подразумева?

То не подразумева само тимски рад са стручњацима, већ треба пратити и да ли имају пад у учењу и какво им је ментално понашање. Тамо где видимо да је дете подбацило, са њим мора посебно да се ради да би превазишло трауму.

После несрећа које су нас задесиле, најпре у Београду, а затим и у целој Србији, одржавају се протести против насиља. Како их ви доживљавате?

Свима који су добронамерни желим да кажем да могу да помогну наставницима, родитељима, деци да расту на прави начин, попричајте са њима. Сви који имају идеје нека их изнесу. Не желим да говорим о онима који желе да стекну политичке поене на трагедијама. Али када хоћете да мењате личности које припадају једном систему, а говорите да се борите против насиља, то значи да желите да се на улици преузме власт. То демократско друштво не може да толерише. Имамо могућност да јачамо образовни систем или да распламсавамо мржњу.

Шта примећујете да у школама недостаје?

Недостају програми за знања деце о менталном здрављу, репродуктивном здрављу, о сексуалном образовању. Деца се о томе највише информишу преко жуте штампе, од вршњака и путем друштвених мрежа. То није компетентна информација. Зато мислим да и то мора да буде један од наших битних задатака у наредном периоду.

У Београду ће деца у школама добити бесплатне уџбенике. Можете ли утицати да се то реализује у целој земљи или да поразговарате с представницима локалних самоуправа да по угледу на престоницу донесу такву одлуку?

Престоница има такву могућност. Али има општина где је просто немогуће да се издвоје финансијска средства за куповину уџбеника за сву децу. Министарство просвете ради на томе да се за децу која имају посебне социјалне потребе и здравствене потребе из буџета издвоји новац за бесплатне уџбенике. Наша сугестија ће бити дата локалним самоуправама, да следе пример Београда где год је то могуће.

Доста родитеља жали се што не могу да упишу дете у вртић и чекају решење проблема. А с друге стране, мислите ли да треба повећати безбедност малишана у предшколским установама јер су се дешавале немиле ситуације у њима?

У великим срединама влада хронични недостатак места за децу у вртићима. А у мањим срединама тек свако друго дете иде у вртић. Сви заједно морамо да радимо на томе да сви малишани у перспективи буду укључени у ове програме. Питање о безбедности је сасвим оправдано, јер смо имали непријатна догађања са последицама. Треба водити рачуна о одабиру људи који ће радити са децом. Морамо их више платити и имати поверење у њих. Има неких родитеља који не дозвољавају да се повиси глас на њихово дете, иако они то раде код куће. Треба схватити да ако васпитачица или учитељица то ураде, дете може да се уозбиљи. Није добро када у кући имате једну васпитну поруку, а у вртићу другу.

Спречавање зависности од интернета

Сматрате ли да деци треба забранити коришћење мобилних телефона у школама?

То не може да се реши неком мером унутар школе. Са децом волим да разговарам о томе и сазнам шта њима заправо значи мобилни телефон. Ако је њима то атрактивније од комуникације са другарима – то је онда проблем. То дете вероватно и у свом дому често користи телефон и не дружи се са друговима. Треба видети колико времена дете заправо проводи гледајући у телефон или таблет. Чим то време прелази границу прихватљивог, можда треба размишљати и о ограничавању времена које малишан проводи уз телефон. И родитељ и другари и педагог морају да се позабаве тим дететом, да се не створи код њега зависност од интернета, која је велико зло.

Опозиција се бави Вучићем и унуком Слободана Милошевића

Мислите ли да ћете успети да изгурате цео мандат?

Нисам о томе размишљала. Позиције на којима сам до сада била трајале су углавном колико и мандат на који сам бирана. Вероватно ћу трајати колико и Влада Србије.

Очекујете ли да ће ускоро бити расписани ванредни парламентарни избори?

СПС је увек спреман за изборе. Али мислим да мандат треба да траје четири године. То је период за који нешто може да се уради.

Доста се ових дана полемисао о избору Марка Милошевића, унука Слободана Милошевића, бившег председника, у Главни одбор СПС-а.

Лидери опозиционих партија никако да почну да се баве својим послом, да понуде бољи програм од власти и дају предлоге за решавање кључних проблема. Они се уместо тога баве председником Србије Александром Вучићем и његовом породицом, а сада и унуком првог председника СПС-а. Тај младић је био изванредан студент права и појам је дивног детета, какви су иначе млади социјалисти.

Аргументи о матури на стручној расправи

Најављено је да ће државна матура после свих одлагања бити одржана 2026. године. Да ли сте упућени у примедбе на тај пројекат?

Сви имају могућност да на јавној расправи укажу аргументовано зашто су против тога. Ако у неком пројекту постоји подељеност мишљења, треба се приклонити стручној већини.