Полиса је најбољи громобран

Огромна материјална штета али и изгубљени људски животи током недавне суперћелијске олује која је протутњала Србијом поново су отворили питање да ли је крајње време да грађани почну да размишљају о осигурању – животном, али и сваком другом које би им данас и те како помогло у надокнади штете – кућа које су остале без кровова, потопљених станова, уништених усева, воћа и поврћа, аутомобила преко којих је пало дрвеће, фабрика са чијих су кровова летели соларни панели… Или је и даље у свести већине нас да је то, ако се већ догоди, обавеза државе, јер је за већину издвајање за осигурање и даље луксуз. Да ли је баш тако?

– Грађани који су имовину заштитили од ризика који се догодио као последица временских неприлика које су задесиле Србију претходних дана могу да буду безбрижни јер имају право на накнаду штете. Осигурања која покривају те штете су каско осигурање за моторна возила, осигурање имовине у случају штете на становима, кућама или пословном простору и полисе осигурања пољопривреде, ако говоримо о штети коју су ратари претрпели. Сви они који своју имовину нису заштитили осигурањем у знатно су тежој ситуацији, јер им штета неће бити надокнађена. Постоји могућност да држава помогне на неки начин, али задатак државе није да надокнађује штету, већ да помогне кроз неку врсту хуманитарне помоћи. Штету надокнађују искључиво осигуравајућа друштва чији је то посао – каже Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије у разговору за „Политику”.

Да ли онај ко затражи накнаду штете мора да има плаћено осигурање?

Да. Штету од осигуравајућег друштва може да затражи и добије само онај ко је платио полису осигурања и на тај начин заштитио своју имовину, или неко ко поседује полису осигурања од одговорности према трећим лицима. То би био случај да део фасаде или крова са нечије куће отпадне током олује и повреди некога. Са друге стране, ако говоримо о аутомобилима, који су највише настрадали у овим олујама, оштећени грађани могу да се јаве и јавним предузећима која су надлежна за одржавање те површине или власницима приватних парцела.

Шта прво треба урадити када је штета већ начињена и коме се обратити?

Овде је битно утврдити власништво над парцелом са које је дрво пало и оштетило аутомобил. У тој ситуацији о насталој штети треба обавестити надлежно јавно комунално предузеће или власника парцела, ако је у питању приватна својина. Савет грађанима је да одмах назову власника и обавесте га о насталој штети и да направе што више фотографија или да обезбеде друге доказе како би се лакше доказала одговорност власника. Овде су у најбољој позицији они који имају каско полису за аутомобил. Њима ће штета бити надокнађена уз подношење одговарајућих доказа, али је савет да ти грађани обавезно позову полицију која ће изаћи на лице места и сачинити службену белешку која ће олакшати и убрзати исплату штете.

Да ли постоји неки једноставнији начин наплате штете?

Ни овде процедура није компликована, осим можда у делу доказивања одговорности власника парцеле, ако је са тог плаца пало дрво и оштетило аутомобил. Код осигуравајућих друштава процедура је устаљена – оштећени треба да пријави штету и да сам достави доказе, ако је то могуће, или да сачека проценитеља да изађе на терен и састави записник о штети.

Шта би могло да убрза целу ствар, јер када неко остане без крова над главом, усева или аутомобила жели што пре све да реши?

Све би било много једноставније када би и код нас биле уведене полисе за заштиту од елементарних непогода. Ми у удружењу се годинама залажемо за то.

О чему се тачно ради?

То су полисе којима би имовина грађана била заштићена од катастрофалних ризика, односно елементарних непогода као што су земљотреси, поплаве или овакве врсте катастрофа које су нас ових дана задесиле. Овде говоримо о јавно-приватном партнерству државе, осигуравача и реосигуравача јер нико од наведених не може сам да поднесе штете огромних размера.

Да ли би полисе биле обавезне за све грађане?

Те полисе биле би обавезне за све грађане, али када би сви морали да је купе, цена би била знатно нижа и приступачна свима. То је најбоље решење за штете огромних размера и за грађане, јер би им имовина била заштићена и за државу, јер се не би бавила ни проценом ни надокнађивањем штете. То и није посао за државу.

Да ли одштета постоји и код настрадалих особа?

Да, с тим што овде право на накнаду штете за повреде имају сви који поседују полису осигурања живота или од последица незгоде. Код ових других, уобичајеније је да послодавци на тај начин осигуравају своје запослене. Дакле, грађани који поседују те полисе треба да се јаве свом осигуравачу и поднесу медицинску документацију којом доказују повреде и узрок. Код свих осталих, који себе и своје здравље нису заштитили осигурањем, ситуација је компликованија. Или ће остати без икакве накнаде, или треба да докажу одговорност власника парцеле, ако говоримо о паду стабла као узроку незгоде и повређивања.

Да ли право на одштету имају и туристи са Родоса који су одсели у хотелима који су изгорели и који су због тога и сами претрпели материјалну штету?

Ако су ствари које су страдале биле осигуране, грађани имају право да штету наплате. Овде говоримо о стварима које се редовно осигуравају, као што су електрични уређаји – камере, мобилни телефони, лаптоп рачунари или накит. Уколико је дошло до повреда, а грађанин има неку од полиса осигурања лица која овакве повреде покрива, наплата штете је такође извесна. Међутим, наплата укупне штете уколико грађанин не поседује полису осигурања је само теоријски могућа. То би био случај подметања пожара, а штета би се потраживала од лица које је пожар подметнуло или је на други начин одговорно за настанак пожара. Пожар може настати услед различитих разлога који се могу сврстати у одговорност било физичког било правног лица. Међутим, у овом моменту не располажемо подацима о узроку пожара на Родосу.