Бит­ка Ђорђе Мелони за „праве породичне вредности”

Да ће по­сле­ди­це до­ла­ска де­сни­чар­ске ко­а­ли­ци­је на власт у Ри­му осе­ти­ти ви­ше Ита­ли­ја­ни – кроз раз­ли­чи­те про­ме­не ко­је су до­не­ли, по­нај­ви­ше у со­ци­јал­ној аген­ди – не­го Евро­па, ка­ко је то апо­ка­лип­тич­но на­ја­вљи­ва­ла за­пад­на штам­па, већ се ви­ди у од­лу­ка­ма у сфе­ри ко­ја је пре­ми­јер­ки Ђор­ђи Ме­ло­ни на пр­вом ме­сту, а то је по­ро­ди­ца. Ме­ло­ни­је­ва за се­бе ка­же да је „же­на, мај­ка и хри­шћан­ка” и то ње­но све­то трој­ство ис­кљу­чу­је пре­вас­ход­но ЛГБТ по­пу­ла­ци­ју, а са­да и су­ро­гат мај­чин­ство. До­њи дом ита­ли­јан­ског пар­ла­мен­та усво­јио је про­шле сед­ми­це пред­лог за­ко­на ко­ји ће оне­мо­гу­ћи­ти па­ро­ви­ма да до­би­ју де­цу од су­ро­гат мај­ки из ино­стран­ства. Су­ро­гат мај­чин­ство у Ита­ли­ји је за­бра­ње­но већ 18 го­ди­на, али је ро­ди­тељ­ство на овај на­чин би­ло мо­гу­ће оства­ри­ти пре­ко дру­ге др­жа­ве. На­ме­ра вла­сти у Ри­му је да убу­ду­ће за Ита­ли­ја­не ова оп­ци­ја уоп­ште не по­сто­ји, а они ко­ји бу­ду кр­ши­ли за­кон би­ће стро­го ка­жња­ва­ни, чак и ако бу­ду у кон­так­ту са зе­мља­ма у ко­ји­ма је то ле­гал­но. Па­ро­ви ко­ји се оглу­ше о но­ве за­кон­ске про­пи­се, ако они бу­ду усво­је­ни у Се­на­ту, ри­зи­ко­ва­ће за­твор­ску ка­зну и до две го­ди­не и нов­ча­ну ко­ја би до­сти­за­ла и до ми­ли­он евра. Пред­лог за­ко­на де­сни­чар­ске вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је са­да тре­ба да про­ђе де­ба­ту и гла­са­ње у гор­њем до­му.

Ђор­ђи Ме­ло­ни је, ка­ко ка­же, по­ро­ди­ца на пр­вом ме­сту, али очи­глед­но ис­кљу­чи­во за­јед­ни­ца му­шкар­ца и же­не, па је по­ве­ла бит­ку и про­тив геј бра­ко­ва. Док је до­њи дом пар­ла­мен­та из­гла­са­вао но­ви за­кон о су­ро­гат де­ци, у Па­до­ви је ад­ми­ни­стра­ци­ја по­че­ла да укла­ња име­на геј мај­ки, ко­је ни­су би­о­ло­шки ро­ди­те­љи, из из­во­да из књи­ге ро­ђе­них њи­хо­ве де­це. То што тре­нут­но ра­де у Па­до­ви ина­че је у скла­ду с прет­ход­но усво­је­ним за­ко­ном, сход­но ко­јем је вла­да град­ским ве­ћи­ма из­да­ла на­ред­бу да об­у­ста­ве еви­ден­ти­ра­ње де­це исто­пол­них па­ро­ва. Ту­жи­ла­штво у Па­до­ви по­твр­ди­ло је за Си-Ен-Ен да је два­де­се­так име­на укло­ње­но из из­во­да књи­ге ро­ђе­них. Реч је о ро­ди­те­љи­ма ко­ји су упи­са­ли сво­ју де­цу у ма­тич­не књи­ге у вре­ме вла­де ле­вог цен­тра, ко­ја је обе­ћа­ла да ће из кр­ште­ни­ца укло­ни­ти тра­ди­ци­о­нал­не озна­ке „мај­ка” и „отац”, што је ак­ту­ел­на вла­да по­ни­шти­ла од­лу­чив­ши да у кр­ште­ни­ци мо­гу би­ти на­ве­де­на са­мо име­на би­о­ло­шких ро­ди­те­ља де­те­та.

Са­да је на Се­на­ту да од­лу­чи и да ли ће су­ро­гат мај­чин­ство би­ти за Ита­ли­ја­не кри­ми­на­ли­зо­ва­но ши­ром све­та. Пред­лог пар­ти­је Бра­ћа Ита­ли­је у до­њем до­му усво­јен је са 166 гла­со­ва за, а 109 их је би­ло про­тив. Власт и у гор­њем до­му има ве­ћи­ну.

Они ко­ји оче­ку­ју да на­црт по­ста­не за­кон ка­жу да је ово ва­жан тре­ну­так за це­лу Евро­пу. На­да­ју се да ће ово гла­са­ње под­ста­ћи гло­бал­ну де­ба­ту ко­јом би се уки­ну­ла прак­са су­ро­гат мај­чин­ства, ко­ја, ка­жу, кр­ши пра­ва де­те­та да има ма­му и та­ту, ма­да де­те на овај на­чин не­рет­ко до­би­ја­ју и брач­ни па­ро­ви му­шкар­ца и же­не. Ми­ни­стри у вла­ди ре­дом по­др­жа­ва­ју на­црт за­ко­на јер ви­де да се та­ко Ита­ли­ја по­ста­вља на чел­ну по­зи­ци­ју у ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци у за­шти­ти пра­ва же­на и де­це.

При­пад­ни­ци ЛГБТ по­кре­та су ре­зиг­ни­ра­ни јер су, твр­де, са­да угро­же­не хи­ља­де по­ро­ди­ца. Они ко­ји се не свр­ста­ва­ју на стра­ну ни ак­ту­ел­не вла­де, ни­ти про­тив­ни­ка ње­них од­лу­ка, у овом по­те­зу, од­лу­ци вла­сти да пом­пу ди­же „ла­ким по­ли­ти­ка­ма”, ви­де да се за­пра­во од­вла­чи па­жња од хит­ни­јих пи­та­ња ко­ја му­че Ита­ли­ју. Ме­ђу нај­ак­ту­ел­ни­јим су, ре­ци­мо, еко­ном­ски иза­зо­ви и при­род­не ка­та­стро­фе. Они та­ко­ђе, без упли­та­ња у то да ли је за­бра­на су­ро­гат мај­чин­ства „прав­на сра­мо­та”, у пи­та­ње до­во­де ње­го­ву прак­тич­ност.

По­твр­да од­лу­ке до­њег до­ма у Се­на­ту мо­гла би, из­ме­ђу оста­лог, да Ита­ли­ју до­ве­де у су­коб с дру­гим зе­мља­ма. Та­ко­ђе, ни­је­дан европ­ски гра­ђа­нин не би тре­ба­ло да бу­де осу­ђен за не­што што се не сма­тра зло­чи­ном ни у зе­мљи у ко­јој се де­ша­ва, ни­ти по ме­ђу­на­род­ним про­пи­си­ма.