Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЛИНДАН У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ У ЗНАКУ ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА

Албанци нуде оставке да би ВМРО-ДПМНЕ пристао на промену Устава

Данас ће се у Прохору Пчињском срести председници Александар Вучић и Стево Пендаровски, Београд једини никада није условљавао Скопље
 Албанци нуде оставке да би ВМРО-ДПМНЕ пристао на промену Устава
Скопље (Фото Н. Тркља)

Специјално за „Политику”

Скопље – Северна Македонија данас обележава 120 година од Илинданског устанка, кад је проглашена прва македонска међународно призната република – Крушевска Република. Поводом националног државног празника широм земље биће приређене свечаности. У манастиру Прохор Пчињски председник Србије Александар Вучић дочекаће председника Северне Македоније Стеву Пендаровског.

На месту сусрета два председника братског народа постављени су темељи савремене македонске државе. Године 1943, на Светог Илију, створена је Република Македонија и на првом заседању АСНОМ-а донета одлука да се Република Македонија прикључи социјалистичкој Југославији која се у рату стварала. Обележавање овог празника врло је значајно за ову младу државу, која данас пробија свој пут ка прикључењу европској породици, који је за њу, показало се, изузетно трновит.

Северна Македонија опекла се на добросуседске односе, најпре с Грчком, а затим с Бугарском. Иако је испунила грчке захтеве, променила Устав и име државе, није ушла у Европску унију, како јој је било обећано, већ се суочила с новим условом – да уведе Бугаре у Устав – како би остварила тај исти стратешки циљ.

Једино је Србија увек стајала уз Северну Македонију и међу првим државама јој признала независност. Након решеног црквеног спора, ове две државе немају отворених питања, а братски однос доказан је и у време короне и у време економске и енергетске кризе. Ове две државе, заједно с Албанијом, граде своју будућност на темељима „Отвореног Балкана”, с истим крајњим циљем: остварење европских интеграција.

Француско-немачки предлог за решење македонско-бугарског спора, који подразумева испуњење бугарског захтева и промену Устава РСМ, направио је раздор између политичких партија Северне Македоније. За највећу македонску опозициону партију ВМРО-ДПМНЕ, овај услов није прихватљив, а том ставу приклонио се и велики број македонских грађана, који су окусили лицемерну политику Брисела и Запада након Преспанског договора.

Христијан Мицкоски, лидер ВМРО-ДПМНЕ, не жели да дели власт с највећом албанском партијом ДУИ, истичући њену умешаност у коруптивне и криминалне делатности. У самој партији ДУИ дошло је до раскола, управо због корумпираности и криминалних активности њених водећих чланова.

Лидер ове партије Али Ахмети огласио преко „Твитера” нагласивши да ће сви министри из Демократске уније за интеграције (ДУИ) поднети оставке како би ВМРО-ДПМНЕ гласао за промене Устава. Ове оставке су ковертиране али и условљене гласањем опозиције у Собрању, где је Влада већ послала предлог измене Устава. Најаву да ће дати оставку, у интересу уставних промена, најавио је и председник Собрања Талат Џафери, такође члан албанске парламентарне партије ДУИ.

Међутим, Мицкоски овакве оставке, које немају никакав правни ефекат, сматра само политичким триком, те поново инсистира на брзим ванредним парламентарним изборима, а да уставне промене наступе тек након њиховог одржавања. Алтан Груби, потпредседник владе и високи функционер партије ДУИ, овакво понашање Христијана Мицкоског оценио је као његово настојање да у власти нема ниједног Албанца. С друге стране, постоје незваничне спекулације да би ВМРО-ДПМНЕ, ако победи на изборима, могао да састави владу с крилом партије ДУИ које се одвојило од Алија Ахметија, чије се повлачење очекује након нових парламентарних избора.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stara Srbija
Zasto ovaj slavi drzavnost u srpskom manastiru. Dovedose Zaeva da zavrsi posao i ćao. Gde su Srbi u Makedoniji. Izdadose 1991 kad Clan predsednistva ne glasa za ostanak u SFRJ jer bi bili preglasani Slo,BIH i Hrv, a mi im lecismo Kirubkad ga digoee u vazduh. Kod njih vecina Albanci,sto dalje od njih
Vidimo
Vidimo nikome ne smeta ni u Makedoniji ni u Evropi sto Makedonci skave dan drzavnosti na religiozni praznik "Ilinden". U RSu nije tako, smeta im religiozni pravoslavni praznik koji je istovremeno i Dan republike RSa. Licemjerno je da makedonska sudkinja koja sjedi u ustavnom sudu BiH glasa za zabranu tog praznika jer ima religiske elemente, a ne smata joj "Ilinden" koji je takodje pravoslavni praznik u Makedoniji.
Srbin iz Nemacke
To vam je isto sa svim narodima, dok su u BG, Srbiji, svi nasa "braca" a kad izadju iz Srbije nekako zaborave to "brate".
nikola andric
Poneki (?) Srbi su previse strogi prema Makedoncima. Valjda su videli pod kakvim protiskom su od Grka i Bugara da EU ne pominjemo. Za clanstovo EU bi priznanje Kosova sigurno bio uslov. Malo empatije preme jadnim Makedoncima nebi bilo lose. Oni vide kao i neki(?) Srbi jedini spas u EU. Iluzije nisu zabranjene. EU nije vise sto je bila pre samo 2 godine. Za te dve godine je njeno '''BlAGOSTANJE'' prepolovljeno. Sa 2500 evra mesecno ne mogu da prezive. Uporedite sopsvene dohotke sa 2500 evra.
nikola andric
Kako je poznato(?) Francuska i Holandija su protiv clanstva Albanije u EU. To ce reci E.Savet u kome svih 27 clanova imaju pravo veta protiv svakog kandidata. Grcka i Bugarska su pokazali kako se to 'pravo' upotrebljava. Obecanja od E. Komisija ne vaze ; nije nadlezna za pitanje clanstva. Isto vazi za E. Parlament. Sto bilo ko od 705 clanova parlamenta obeca nije releantno za clanstvo. Francuska i Holandija znaju koliko Albanaca ima Makedonija preko koje bi svi Albanci imali prolaz za EU.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.