О злочину над косовским Србима

Похвалио бих фељтон Ненада Антонијевића објављен у „Политици” из његове књиге „Прећутани злочин” као веродостојни историјски приказ терора који је вршен над косовским Србима у време Другог светског рата. У тексту „Формације албанских квислинга”, Антонијевић лепо објашњава ситуацију у којој су се нашле немачке окупационе снаге после капитулације Италије у јесен 1943. године на територији Албаније и на Косову и Метохији, када је претила савезничка инвазија на Балкану. „Немачке јединице су у јесен 1943. године без отпора италијанске војске заузеле територије које су биле укључене у италијански протекторат под називом ’Велика Албанија’. Своје формације су сместиле у већим градовима и на стратешким положајима и саобраћајницама, док су остале територије препустиле албанским квислинзима... Албанци су уживали тзв. релативни суверенитет јер су добили сопствену цивилну управу.”

Партизани су деловали искључиво у јужној Албанији, околини Елбасана, а у већем делу Албаније и у Косовскометохијском округу контролу власти, уз Немце су, у сарадњи, држале албанске квислиншке националистичке снаге, тзв. племенска војска – балисти (Balli Kombetar – Национални фронт). Борбу су водили против партизана и Срба, али и других неалбанских народа, који су за њих били сувишни и непожељни на албанској територији. Балисти се никад нису борили против фашистичких немачких трупа, јер су Немци аминовали њихово уједињење и стварање „Велике Албаније”.

Тада су се два најугледнија и најпознатија Албанца потрудила да се створи јединствени репрезентативни национални комитет који би имао легитимитет да прогласи уједињење и независност Албаније. Први је био Албанац из Албаније, Ибрахим-бег Бичаку из Елбасана, а други Џафер Дева из Косовске Митровице, представник косовских балиста. У исто време је шеф СС-а рајхсфирер Химлер, који је много чуо о босанско-санџачкој елитној регименти из времена Аустроугарске монархије тј. „Ханџар дивизији” добио идеју о оснивању још једне такве регименте. Добивши дозволу од Хитлера формирао је СС брдску дивизију „Скендербег” од албанског националног ентитета, чији је главни задатак био да сузбије партизанску активност, и то у границама тзв. Велике Албаније. Међутим, ова дивизија није оправдала свој реноме у очима нацистичке немачке армије јер је доживљавала пораз за поразом у борби против НОВЈ, али је њом албанска влада била задовољна, јер се надала да ће овако добро обучена и наоружана дивизија касније послужити као темељ за стварање будуће албанске националне армије и жандармерије.

Призрен је био одређен као центар ове дивизије, али је Џафер Дева био одлучио да се дивизија „Скендербег” премести у Косовску Митровицу, која је остала у саставу Недићеве Србије. У ту сврху Џафер Дева је формирао тзв. Косовски пук, у бројчаном саставу преко 8.000 балиста, који је требало да умаршира у Косовску Митровицу и насилно преузме власт. Недић је одмах интервенисао код Хермана Нојбахера, специјалног опуномоћеника немачког министарства иностраних послова за југоисток, који је имао велики утицај на Џафера Деву. После Недићевог запомагања и мољења на коленима Нојбахер је обећао да ће спречити марш „Косовског пука” на Косовску Митровицу.

И сам Нојбахер је о овом догађају сведочио у својим мемоарима. „Кад се генерал Недић мени обратио са горким тужбама и молбама, албанској влади сам хитно препоручио да престане са масакрирањем и протеривањем Срба. Чим сам видео да моје интервенције немају успеха, запретио сам да ћу дати оставку на дужност у Албанији. Нека се онда неко други бави задатком како да заштити албански териториј од бугарских претензија. Џафер Дева, који је на Косову био утицајан, обећао ми је да ће интервенисати и одустати од марша на Митровицу, како би прогони Срба престали. Он је у томе имао успеха. Па ипак је од године 1941. било урађено много зла и злочина над Србима.”

Тако је тада за длаку спречена окупација Косовске Митровице од стране албанских националиста, али ево, осамдесет година касније поново нам се дешавају исте ситуације, догађаји и проблеми и опет морамо да молимо и тражимо од страних фактора да нам обезбеде сигурност и слободу Срба у Косовској Митровици и читавом Косову и Метохији – некадашњој колевци српског народа и српске државе.

Миомир Гарашанин,
Београд