Рековчани се плаше „гумастог дрвета”

Рековац – Одмах иза чувене велике кривине на путу расте дрво о чијој моћи се у овом крају с колена на колено преносе легенде. Реч је о злоћудном или такозваном гумастом дрвету, које мештани, барем они који према поменутим легендама осећају страхопоштовање, заобилазе у широком луку.

– Ради се о врсти патуљасте дивље јабуке, која је вероватно пренета са Кавказа и која се сматра светим дрветом. Она повремено даје род сличан јабуци, жуте боје, али је његова кора, за разлику од праве јабуке, веома храпава. Занимљиво је да је лишће овог дрвета зелено читаве године, иако није реч о четинару. Ово дрво има већу количину алкохола, шећера и масти, па због тога не долази до измрзавања његових листова – каже за „Политику“ агроном Младен Матић из Каленићког Прњавора.

Једна од легенди која још живи међу житељима Опарића и других села рековачког краја казују да је и хајдук овдашњи Стеван Јаковљевић из Белушића осетио моћ гумастог дрвета, када је једном приликом под њега легао да се одмори. Када се пробудио, наводно, једва је подигао очне капке, али је – остао разрок. У предања везана за злоћудно дрво уплетен је и кнез Милош Обреновић, који се „дрзнуо” да се одмори у хладу његове крошње. Истина, књазу се није ништа догодило, али се његов коњ одмах по наставку пута саплео (на „потпуно равном друму”, како прецизирају проносиоци легенде) и поломио предњу десну ногу.

Празноверја везана за „осветничку природу” гумастог дрвета одржавају се и до наших времена. Тако је нисци „доказа” придодат и случај сељака који је блато очишћено са точкова трактора бацио крај чудотворног стабла. Чим је изашао на пут, трактор се преврнуо, а сељанин је погинуо.

Ткаља из Опарића Живана Вучићевић „из прве руке” нам препричава догађај из седамдесетих година прошлог века, када су радници „Крагујевацпута” асфалтирали деоницу по пројекту који је предвиђао да се злоћудно дрво искрчи.

– Вољан да се лати секире био је само један од путара, али чим је сечивом ударио у стабло, осетио је бол у леђима и руци и стропоштао се. На болничком лечењу је провео наредна три месеца – завршава „сведочење” Живана.

А да ће Рековчани, барем они који су склони празноверју, још дуго живети у страху од натприродних сила, потврђује нам агроном Младен Матић:

– На брду Чукарак код Каленићког Прњавора запазио сам још тридесетак мањих жбунова са листом и хабитусом круне какву има и фамозно гумасто дрво крај пута Белушић–Опарић. Сва је прилика да су у тај, иначе неприступачан, крај семе пренеле птице – закључује Матић.