Мишљење Суда увод у нове преговоре

Српска дипломатија је ове недеље забележила велики успех – предлог да се Међународни суд правде изјасни о законитости једностраног проглашења независности Косова и Метохије уврштен је у дневни ред Генералне скупштине Уједињених нација, иако су се томе противиле неке од најјачих земаља света. С министром спољних послова Вуком Јеремићем разговарали смо док је био у посети Индији, још једној станици на вишемесечној турнеји током које је тражио подршку за иницијативу Србије. „Ово је вероватно најамбициознија дипломатска акција коју је наша земља покренула још од оснивања Покрета несврстаних”, каже Јеремић.

„С обзиром на то да је њен циљ добијање већине у Генералној скупштини УН – у којој седе представници 192 државе – морали смо да причамо с практично свим земљама на свету. Ми нисмо дипломатска суперсила и немамо представнике у свим престоницама, па смо морали да направимо рационалан план, концентришући се пре свега на регионалне групације. Зато смо били изузетно активни према Покрету несврстаних, Арапској лиги, Организацији исламске конференције, Афричкој унији, Организацији америчких држава. До сада смо имали око 150 контаката на високом нивоу, од којих је око сто било на нивоу министара спољних послова. Кључ је био у томе да смо представили нашу иницијативу као принципијелну ствар уз опаску како се може спречити било која земља да Међународном суду правде постави питање од по њу пресудне важности. Такав приступ разоружао је већину противника ове иницијативе.”

Када ће се Генерална скупштина УН изјаснити о овој тачки? Има ли разлога да бринемо да би резолуција Србије могла бити одбачена?

Много је посла пред нама јер треба убедити већину држава да подрже став Србије и поред прилично жилавог отпора који пружају неке изузетно моћне земље. У овом тренутку имамо залет, што показује и чињеница да се ниједна земља у Генералном комитету није успротивила стављању ове тачке на дневни ред. Мислим да зато имамо добре изгледе, али далеко од тога да смо већ успели. Гласања у Генералној скупштини почињу 6. октобра и трају све до краја године, а ми ћемо се трудити да наша тачка што пре дође на дневни ред.

Које земље нам дају сигурну подршку?

Неке земље су нас формално обавестиле да ће гласати за нас – Индија, Индонезија, Бразил, Јужноафричка Република, Кина, Алжир, Египат и многе друге. Треба ипак бити опрезан, јер је гласање у Генералном комитету показало да пред само изјашњавање може доћи до преокрета. Неке државе, које су нам наговестиле да ће нас подржати, у последњем тренутку су одлучиле да буду уздржане. Велики број земаља је рањив на притиске, а ако ти притисци буду онакви какви могу да се замисле да ће бити, онда успех није известан. Али, ми смо од почетка борбе за ову иницијативу од скоро непостојећих стигли до реалних шанси. Учинићемо све да на крају добијемо већину.

Шта је са земљама Европске уније? Да ли ће неке од њих гласати за иницијативу Србије?

Према информацијама из дипломатских кругова, у ЕУ се тренутно води жустра расправа о томе. Европска унија покушава да нађе заједнички став, а једини заједнички став који би могао бити усвојен је да се све земље уздрже – и оне које су признале и оне које нису признале једнострано проглашену независност. Ако се то не деси, земље које су одбиле да признају независност гласаће за нашу иницијативу, док ће већина осталих бити уздржана.

Да ли постоји могућност да текст резолуције буде промењен, да се у њега убаце и случајеви Јужне Осетије и Абхазије?

Процедура је таква да свако има право да поднесе амандман. Међутим, наша позиција и позиција земаља с којима најближе сарађујемо јесте да ова резолуција не треба да се мења, да је она кратка, јасна, готово клиничка. Надам се да ће бити усвојена у својој интегралној форми.

Да ли је Кондолиза Рајс од Вас тражила да Србија одустане од сопствене иницијативе?

На почетку прошлонедељног састанка, државни секретар Рајсова је изразила дубоке резерве у вези с целим процесом. Другим речима, да Србија треба да одустане од иницијативе, а ја сам рекао да се Србија ни под којим околностима неће одрећи мирног пута у одбрани суверенитета и територијалног интегритета. Ти аргументи су примљени с разумевањем, а како ће Америка на крају да реагује и како ће гласати, не знам. Чињеница је ипак да у Генералном комитету Сједињене Државе нису гласале против.

Имали сте непријатан разговор о томе и с британским секретаром Дејвидом Милибандом. Да ли се сугестије САД и Велике Британије да сами одустанемо могу схватити и као претње?

Одбрана суверенитета и територијалног интегритета је за сваку земљу, не само за Србију, врхунски национални интерес и ми од тога не можемо одустати, какве год биле претње или сугестије. Ако би ова иницијатива била заустављена, то би било спречавање једне земље да постави питање суду, што се до сада није десило. Надам се да тај прилично застрашујући преседан неће бити успостављен у овом случају.

Да ли се плашите да би Велика Британија, на пример, због овог захтева Србије могла да успори или омете њено даље напредовање ка чланству?

Званична политика ЕУ – која се поклапа с политиком Владе Србије – јесте да су процес одређивања будућег статуса Косова и Метохије и процес европских интеграција Србије одвојени и да их не треба мешати. Наша дипломатија ће учинити све да тако и остане.

Британски амбасадор у Београду ипак је спојио те две ствари јер је рекао да иницијатива Србије у Генералној скупштини УН није у складу са жељом наше државе да сарађује са ЕУ.

Србија ни под којим околностима неће одустати од ове иницијативе. Наше разумевање је да она, као ни било шта друго везано за будући статус Косова и Метохије, нема додирних тачака с процесом приступања Европској унији.

Колики је неуспех то што прелазни трговински споразум са ЕУ још није примењен?

То је била грешка, пре свега те земље која се толико јако одупирала...

Холандије?

Да, по среди је Холандија, која се одупирала јасној позицији огромне већине земаља чланица. Политички предуслов за наставак интеграције Србије у ЕУ је пуна сарадња с Хашким трибуналом. Мислим да је апсолутно неукусно инсинуирати да Србија не сарађује у потпуности с Хашким трибуналом, поготово после хапшења Радована Караџића. То је гледиште које са Србијом дели већина чланица ЕУ и верујем да ће на крају бити успостављен консензус, као и у случају одлуке о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању. 

Ви сте 29. априла, кад је потписан ССП, рекли да одлука о његовој примени зависи од исхода избора у Србији. Избори су прошли онако како се ЕУ надала да ће проћи, добили смо нову владу, а Споразум се још не примењује.

Наравно да је наставак интеграције Србије у ЕУ био директно у вези са исходом избора. Ми смо на изборима имали два жустро супротстављена табора, један који је био за наставак европске интеграције, други против. Проевропски блок је однео победу и наставио рад на испуњавању свих предуслова, од којих је један политички – сарадња с Хашким трибуналом. Ми смо данас бескрајно ближи наставку европских интеграција него да су Владу Србије формирали они који су на изборима кандидовали антиевропску политику и у томе били поражени.

Шта би се десило да је Србија тужила земље ЕУ које су признале једнострану независност Косова?

Мислим да би тужба против било које земље ЕУ значила да сарадња с Хашким трибуналом више не би била једини услов за европску интеграцију. Тражило би се и повлачење тужби, а пошто ми од такве тужбе не бисмо могли да одустанемо – ако већ тужите треба да идете до краја – тренутни ефекат би било заустављање европске интеграције Србије.

Да ли очекујете да ако мишљење Међународног суда правде буде позитивно по Србију, неке земље које су признале независност Косова одустану од тог признања?

Очекујемо пре свега да ће садржај мишљења бити такав да су привремени органи у Приштини независност прогласили супротно међународном праву. Тада ће се испоставити да Косово не може једностраним путем обезбедити широку међународну потврду своје такозване суверености. Односно, да или може заувек да остане у том недефинисаном положају или да се врати за преговарачки сто. Мислим да ће мишљење Суда правде значити да нема алтернативе повратку за преговарачки сто.

Има оних који кажу да Влада Србија само жели да будуће мишљење Међународног суда правде – које ће вероватно бити правно замршено – искористи да се ослободи питања Косова и Метохије у унутрашњој политици и да истовремено склони једну препреку с пута ка ЕУ.

Не очекујемо да ће мишљење Међународног суда правде бити замршено, јер смо поставили експлицитно питање – да ли је проглашење независности у складу међународним правом. Зато очекујемо јасан одговор који ће бити позитиван за нас. То је у овом тренутку најефикаснији пут којим се Србија може супротставити покушају наметања косовске независности од стране неких изузетно моћних држава, а у исто време представља и принципијелну одбрану међународног права. А међународно право се може бранити само пред Међународним судом правде. Једно је кад Србија каже да је прекршено међународно право, а сасвим је друга ситуација кад Међународни суд правде каже да је то учињено. Мислим да ћемо у том случају имати много већи капацитет да наставимо дипломатску борбу.

Да ли је тачно да ће влада у случају да српски захтев заврши пред Међународним судом правде прихватити компромис са ЕУ и дозволити да се Еулекс распореди по целом Косову?

Те две ствари нису повезане. О међународном цивилном присуству у нашој јужној покрајини смо спремни да разговарамо са свим релевантним факторима, укључујући Европску унију. Мислимо да ЕУ може да одигра важну улогу, али реконфигурисано међународно цивилно присуство мора бити стриктно статусно неутрално, мора бити у оквиру Резолуције 1244, која је врло јасна по питању статуса, и мора бити у складу са адекватном одлуком Савета безбедности.

Шта значи „адекватна одлука Савета безбедности”?

Савет безбедности мора да потврди ту реконфигурацију.

Новом резолуцијом?

Постоје разни начини на које Савет безбедности може да донесе одлуку.

Владимир Радомировић

-------------------------------------------------------------

Црногорско признање било би нож у леђа

Како ће Србија реаговати ако Црна Гора призна Косово?

То би био тежак ударац за односе Црне Горе и Србије. У неку руку, то би био нож у леђа од земље која нам је изузетно блиска. То није став који подржава огромна већина грађана Црне Горе и надам се да до тога неће доћи. Знам да је Црна Гора изложена великим притисцима да то учини, али и друге земље широм света одолевају том притиску. Уколико наша резолуција прође Генералну скупштину УН и Међународни суд правде почне да разматра захтев Србије, верујем да неће бити разлога да Црна Гора предузме такав корак.

Да ли сте Кондолизи Рајс рекли шта званични Београд мисли о америчком притиску на Подгорицу да призна независност Косова?

У више наврата смо америчким званичницима рекли да би признање Косова од стране Црне Горе имало изузетно негативан ефекат по стабилност региона.

В. Р.