Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Моцартова опера за крај Академије Роси феста

​Млади певачи су имали прилику да од 1. августа уче од уметничког тима, који је предводила сопран Олга Макарина
Моцартова опера за крај Академије Роси феста
Полазници академије са Олгом Макарином, сопраном и Стефаном Зекићем, диригентом (Фото: Роси фест)

Адаптираном сценском верзијом Моцартове опере „Директор позоришта”, под управом диригента Стефана Зекића и у режији Ане Григоровић, биће завршена трећа Летња оперска академија Роси феста, вечерас од 20 часова, у Јеврејском културном центру у Београду. Публика ће имати прилику да, уз полазнике ове школе, слуша на сцени Вука Зекића, Павла Жаркова, Ану Цветковић и Оливеру Гочанин. Млади певачи, који су учествовали на мајсторским курсевима имали су прилику да од 1. августа до данас уче од уметничког тима, који је предводила оперска уметница Олга Макарина.

– Роси фест трећи пут има задовољство да угости Макарину, дугогодишњег сопрана Метрополитен опере, која ће на својим часовима сарађивати са диригентом Адијем Баром Соријом. Осим са овим тимом, млади певачи имаће прилику да раде и са врсним диригентима и вокалним тренерима Владом Ифтинком и Угом Мајуом, који активно сарађују са највећим оперским именима данашњице – каже Стефан Зекић, диригент и директор овог фестивала, који и сам ради са талентованим певачима, уз подршку редитељке Ане Григоровић. Иначе, млади уметници су се публици представили и на концерту 4. августа, у Легату Јосипа Славенског.

– Ове године Летња академија има девет полазника, који нам долазе из Русије, Америке, Украјине, Израела и Србије. Роси фест оперски програм има за циљ развој и надоградњу неопходних професионалних вештина младих певача, пружајући посебну пажњу сваком од њих у складу са његовим способностима и потребама. Овогодишња едиција летње оперске академије одвија се у сарадњи са организацијом Grand Stage International – истиче Зекић.

Роси фест, као манифестација постоји шест година, осим посвећености певачима организује и конкурс за композиторе који стварају дела на тему Холокауста, а настоје да поново оживе заборављене композиције.

„Портрети и сећања” је назив композиторског конкурса основаног са првом фестивалском едицијом, а на концерту одржаном 27. јануара ове године на Роси фесту обележен је Светски дан сећања на жртве Холокауста новим композицијама о животној причи Хилде Дајч, која је страдала у логору Старо сајмиште. Круна овогодишњег Роси феста била је европска премијера ораторијума „Естер”, 6. фебруара, који је први пут после више од 200 година био изведен у Европи, на Великој сцени Народног позоришта. Партитура ораторијума „Естер” (1774. година) италијанског композитора Кристијана Ђузепеа Лидартија поново је откривена тек 1997. и до данас се убраја у најбогатија и најмонументалнија дела јеврејске уметничке музике 17. и 18. века.

Роси фест је инспирисан стваралаштвом европског композитора, необичне животне приче и стваралачког опуса Саломона Росија (1570–1650). Његов опус је јединствен по синтези Истока и Запада, односно касне ренесансне/ранобарокне музике Западне Европе и јеврејских традиционалних текстова.

– Инспирацију за фестивал налазимо управо у самој природи Росијевог дела, која промовише поштовање различитости културног наслеђа, као и културни дијалог путем њихових необичних спојева на високом уметничком нивоу, и управо су то вредности које заступамо и промовишемо. Визија Роси Феста је да се кроз континуирани и дугорочан развој позиционира на мапи најзначајнијих музичких фестивала у Европи, те да на интернационалном нивоу постане синоним за неговање, истраживање и стварање културног дијалога, али и јеврејске традиције у музици. Наш фестивал је замишљен као иновативан, динамичан, мултикултуралан и по теми јединствен музички догађај у Европи, који поседује инспиративну страст за учењем у својој бити и обезбеђује потребну основу за нова уметничка достигнућа – закључује Зекић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.