Дајемо више података о себи него што нам траже

Грађани још увек нису у довољној мери упознати са послом који врши Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и у којим ситуацијама му се могу обратити за заштиту својих права. Али, не само мој утисак већ и чињеница потврђена релевантним истраживањима јесте да су грађани ипак после ове четири године у већој мери упознати са правима која штити повереник и начином њихове заштите, каже у разговору за „Политику ”Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

– О томе најбоље сведочи број предмета у служби повереника који из године у годину расте, што потврђује да постоји повећана свест грађана о томе да преко ове институције могу ефикасно остварити заштиту својих права на приступ информацијама од јавног значаја и на заштиту података о личности – истиче Мариновић, који је на овој функцији од јула 2019. године.

Да ли се поштују ваша решења, ко их поштује, а ко не?

Од почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) 17. фебруара 2022, па до 31. јула ове године, донели смо 993 решења о налагању органима власти да учине доступним информације које су претходно ускратили, од чега по 388 решења повереника није још увек поступљено. Највећи број неизвршених решења донели смо у поступку по жалби против компаније „Ер Србија” – чак 223, а затим против Министарства за заштиту животне средине – 50.

Када поводом жалбе због непоступања по захтеву утврдимо да је жалба основана, решењем налажемо органу власти да у одређеном року поступи по захтеву. Када донесемо овакво решење, издајемо прекршајни налог којим је прописано да ће се новчаном казном у износу од 30.000 динара казнити за прекршај овлашћено лице за поступање по захтевима, односно руководилац органа, ако не поступи по захтеву у складу са законским роковима.

Колико сте издали прекршајних налога, а колико сте поднели захтева за покретање прекршајног поступка?

У поменутом периоду, од почетка примене измењеног Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, издали смо 334 прекршајна налога и поднели 23 захтева за покретање прекршајног поступка. По 172 прекршајна налога новчана казна је плаћена у року, док је по 20 новчана казна плаћена по истеку рока. Према информацијама којима располажемо, након предлога за принудно извршење и доношења решења о извршењу накнадно је плаћена новчана казна по још 15 прекршајних налога. По 102 прекршајна налога још увек није плаћена новчана казна, док се за преосталих 25 чека истек рока. Највише прекршајних налога издато је овлашћеним, односно одговорним лицима у Министарству заштите животне средине (63), Градској управи Града Београда (20), „Електродистрибуцији Београда” (12). А од почетка примене новог закона о заштити података о личности 2019. године поднели смо 22 захтева за покретање прекршајног поступка.

Велики је број органа власти и привредних друштава – хиљаде њих, над којима имате ингеренције у ове две области. Који органи и привредни субјекти су „црне тачке” ваших надлежности, а ко су светли примери?

У делу заштите података о личности не можемо генерално делити руковаоце на „црне тачке” и „светле примере”, али оно што је заједничко за све јесте то да увек постоји фактор људске грешке и да поред мера заштите, мера безбедности, организационих и кадровских мера, ниједан систем па ни светске компаније нису потпуно заштићене да у неком тренутку неће доћи до повреде података о личности. Велика привредна друштва су у могућности да ангажују спољне сараднике у области заштите права о личности јер су финансијски јача него мала привредна друштва, али то не значи да се пропусти код њих не дешавају, као што не можемо рећи да у пракси мала привредна друштва нису добар пример. Такође у великим системима органа власти већи је изазов у области заштите података о личности имајући у виду број запослених и број података о личности са којима свакодневно раде.

У прошлој години, донели смо 547 решења у којима је органима власти наложено да претходно ускраћене информације учине доступним. Органи нису поступили у 148 случајева (или у 27,06 одсто), што значи да степен извршења одлука повереника у 2022. години износи 72,94 процента. Изменама и допунама ЗСПИЈЗ, знатно је проширен круг органа који су обавези да израђују информаторе о раду и да поверенику достављају годишње извештаје о поступању по овом закону, па је тако 2.068 месних заједница израдило информаторе о раду, док је њих 912 доставило извештај поверенику за 2022. годину. Поред органа локалне самоуправе, по извршавању ових законских обавеза и ажурности, треба похвалити и локална јавна предузећа на северу Војводине.

Ко најчешће није извршавао ваша решења?

Највећи број неизвршених решења је из категорија органа и организација локалне самоуправе (47), републичких органа – министарстава (41) и органа у области правосуђа (17) итд.

Где данас најчешће неопрезно остављамо своје личне податке – а да то уопште и не морамо? Колико смо као грађани едуковани у том погледу?

Неспорно је да су грађани више едуковани у погледу њихових права у области заштите података о личности него раније, међутим често дају више података о себи па и својим члановима породице него што би требало. То су најчешће подаци који се остављају за сврхе маркетинга, затим разне картице које пружају одређене погодности и наравно на интернету, јер свако од нас има више разних апликација на паметним телефонима где остављамо податке не размишљајући да ли је обрада тих података сразмерна сврси за коју се користе. Али ми континуирано вршимо разне облике едукације у области заштите података о личности како грађана тако и руковалаца подацима, удружења грађана и едукације за представнике медија.

Да ли сте имали захтева за реаговањем у вези са масовним убиствима почетком маја у ОШ „Владислав Рибникар” и у селима код Младеновца? Где је граница између права жртава и њихових породица, али и починиоца злочина у оба случаја, које им закон гарантује, и потребе јавности да сазна што више података у вези са овим случајевима?

На основу захтева за реаговањем, предузели смо активности из своје надлежности ради утврђивања чињеница и околности у вези са конкретним случајевима. Наведени случајеви су управо пример ситуације у којој се јавља потреба да јавност буде информисана што детаљније, са једне стране, а да истовремено не дође до повреде података о личности свих лица, било да се ради о жртвама, рањенима и њиховим породицама или починиоцима кривичних дела и њиховим породицама, са друге стране. Управо тим поводом наша институција је издала апел медијима и надлежним органима да приликом извештавања о наведеним трагедијама поштују право на приватност и право на заштиту података о личности свих лица која су погођена овим трагичним догађајима.

Колико су се права за чију заштиту сте ви задужени кршила у време пандемије вируса корона?

Број предмета које смо решавали током пандемије смањио се у односу на године пре ње, услед сложености ситуације изазване вирусом САРС ков 2, која је препозната и Уредбом о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања. У 2020. години с нарочитом пажњом и хитношћу поступали смо по жалбама у вези са информацијама о вирусу и болести ковид 19, имајући у виду пандемијску ситуацију и значај тих информација. Током те године примили смо 214 таквих жалби, а највећи број њих изјављен је због тзв. ћутања управе, чак 149. Те године решили смо 135 оваквих жалби, а у чак 75 случајева морали смо да наложимо органима власти да доставе претходно ускраћене информације.

У вези са развојем технологије и дигитализације друштва једном приликом сте упоредили живот у савременом свету са Орвеловом „1984”. Какви нас изазови чекају и како да, као друштво и појединци, адекватно одговоримо на њих?

Развој савременог друштва, карактерисан употребом модерних технологија, све већом дигитализацијом у свим областима живота и веома раширеном употребом вештачке интелигенције заиста је довео до тога да наш живот у савременом свету неодољиво подсећа на Орвелову „1984”. Чињеница је да су некадашњи појмови научне фантастике постали незаобилазни део наше стварности и да су донели многе нове изазове са којим се сусрећемо при заштити података о личности, а који пре нису постојали. У времену које је пред нама ови изазови ће бити све већи и неопходно је да цело друштво предузме кораке како би се они на одговарајући начин решили. Ту пре свега мислим на све чешћу обраду биометријских података грађана, која за последицу има све угроженију приватност и заштиту података о личности, као део те приватности. Одговори на ове изазове морају бити вишеструки: одговарајуће нормативне промене, непрекидна едукација грађана о потреби заштите личних података и предузимање техничких и организационих мера у циљу побољшања те заштите. Одговорност за ово лежи на свима, а повереник, као независни државни орган, предузеће све што је у његовој надлежности да, упркос великим изазовима, подаци о личности грађана у Републици Србији остану заштићени.