ХИМЛЕРОВ РОЂЕНДАН

Не бих да пропустим расправу о новосадским догађајима на рођендан Хајнриха Химлера, шефа СС-а и архитекте холокауста.

Пошто је већина спокојно утврдила да је фашизам маргиналан и да феномен не треба надувавати јер штети имиџу Србије, дебата је скренула у очекиваном правцу: примитивно се исполитизовала.

Да ли демократија има право да се брани употребом силе? У средњем веку нико није дефинитивно разрешио моралну и политичку дилему око тираноубиства. После француске револуције остало је неодговорено да ли је насиље допуштено у име слободе.

Бранећи "право на летву", Ненад Чанак је постао трагичан херој. Херој, јер је са штапом у руци храбро кренуо против нових нациста. Трагичан, јер је потонуо у сопственој, недоказаној причи о "ескадронима смрти" иза којих стоји ДСС.

Лидер ЛСВ омогућио је тиме да Милош Алигрудић потврди колико је свет овдашње политике далеко од елементарне толеранције и суштинске демократије. Шеф посланичког клуба ДСС-а очас је разрешио вековне дилеме политиколога: треба забранити ЛДП и ЛСВ, странке јакобинског екстремизма.

До летви није дошло, али колумнисти Ђорђу Вукадиновићу је и претња била довољна да изједначи "два, наводно, љуто завађена новосадска ’фирера’", Чанка и вођу Националног строја Горана Давидовића. Колега искрено верује да у Србији нема правих фашиста. Однедавно гледам с прозора "Циклон Б. Смрт Јеврејима! Гасна комора". То су они који убијају Роме. Боље да верујем да их има него да их нема.

Ако отворене претње неонацистима наносе штету Србији, шта је решење? Наравно да су то судство, власт и полиција, али ко је овде покренуо иницијативу да се забране организације као што су Национални строј, Крв и част, Образ, Српски народни покрет 1389?

Француска се не устручава да брани демократију. И тамо двадесетак ултрадесничарских група са око 3.500 припадника није много у поређењу са 60 милиона Француза, али после растуће серије насиља, власти се нису устручавале да их склоне. Овде ваљда мисле да смо демократскији ако свако има право да вршља како хоће.

Ту је онда и ДС чији се други ешелон војвођанских лидера трудио да на митингу антифашиста не буде примећен. Кажу, догађај није за самопромоцију. Уколико ме сећање на предизборне кампање не вара, све странке тада агитују у широком спектру од пензионера до пчелара, од параплегичара до удружења за заштиту животиња.

Десница има своје Равне горе. Шта је фалило ДС-у да отворено стане у строј против Националног строја? Ако антифашизам није довољан мотив за промоцију оних вредности које од ДС-а очекују његови бирачи, шта је?

Живимо у времену у коме се форсира национално и верско. Сасвим скромно, и некако упола гласа, промакне да Србији треба да служи на част што се у оба велика рата нашла на праведној страни, што је била уважени део антифашистичког фронта.

Гурнули смо у исти кош антифашистичко и профашистичко наслеђе. У необјашњивом пориву да рушимо иза себе – укључујући и антифашизам којим се диче и они који су га имали у траговима – покушавамо да на суженом простору, и на другу тему, створимо фарсичну атмосферу брозовског братства и јединства.

Не треба да се чудимо што Србије није било на великој московској прослави 50 година победе над фашизмом. Није необично да нам председник Србије и председник ДС-а никада није пренео како му је председник Русије негодовао што више нема београдске улице са именом совјетског маршала.

Поводом Космета тражимо помоћ од Владимира Путина који је црвену петокраку вратио на шапке армије која је потукла фашисте, а овде се од официра који су живот провели уз МПВ очекује да се крсте у свакој прилици.

Онима који минимизирају све што се око неонациста догађа, једна сугестија: нека уђу на Википедију. Непријатно ме изненадило, али међу земљама које су апострофиране под појмом неонацизам налази се и Србија. Дакле, "дечаци" Новог строја увели су нас у свет. Можда их, вођени завидношћу, зато и маргинализују они који не успевају да нас уведу у ЕУ.

Ако се новосадски инциденти сведу на пребројавање чланства и мерење неонаци радијације, онда смо промашили тему јер ћемо остати уљушкани малим бројевима. Пропустићемо да се обавестимо о све милитантнијем налету крајње деснице. Данас их је мало, сутра ће их бити више. Шта ако се отму, што је поука историје?

Скинхедси, ултранационалисти, бели супремационисти, неонацисти, хулигани. Њихове мете по Европи више нису само Јевреји, већ и муслимани, имигранти свих боја и вера. Исте симптоме показује и ово друштво у коме се неонацизам пре свега испољава кроз националну и верску нетолеранцију.

Попут Паола ди Канија, који је фашистичким поздравом славио голове на радост дела навијача римског Лација, овде се на расној линији вређа и тамнопути фудбалер који се скрасио у Чачку.

Ослушнимо шта се догађа по свету. Национална демократска партија Немачке ништа није препуштала случају пре него што је 2004. ушла у регионални парламент Саксоније. Неонацисти су све планирали као ратну операцију: дефинисање циља, проучавање терена, план акције и активирање ресурса од којих се највећи крио у разочараном становништву – каквог овде има у поприличној мери.

Швајцарска је рај мира и неутралности, али талас десног екстремизма је тако снажан да је називају "европским срцем таме". Да ли ко размишља докле могу да иду болесне амбиције неонациста? Попут оних у Белгији који су прошле године планирали да дестабилизују земљу серијом терористичких напада.

Шест деценија пошто је Израел основан како би се обезбедило да се никада више не понови холокауст, јеврејска држава је уништила прву ћелију неонациста који су скрнавили синагоге. Тотални шок за земљу која то није очекивала, па и нема одговарајуће законе.

Да ли је потребно да неки неонаци сутра покуша с атентатом, као што је на Дан Бастиље 2002. био онај на тадашњег председника Жака Ширака? Хоћемо ли одустати од флоскуле "неонациста за политичке потребе" уколико нам се, као летос у Русији, догоди видео који приказује егзекуцију двојице имиграната коју су извела два "Хитлерова детета"? Или када убију еко-активисту у Сибиру? Када овде страдају Роми, зар нас то не подсећа на слоган руских неонациста: Очистићемо Русију од свих не-Руса.