Универзитет у Новом Саду домаћин једног од најстаријих научних скупова

Универзитет у Новом Саду биће домаћин једног од најпрестижнијих и најдуговечнијих светских научних скупова, 58. Међународног конгреса американиста ICA, одлучено је једногласно на недавном овогодишњем сусрету, одржаном у бразилском граду Фос до Игуасу. Кандидатуру је у Бразилу у име новосадског универзитета и Филозофског факултета, као и суорганизатора Природно-математичког и Технолошког факултета, представила управница Ибероамеричког центра Филозофског факултета др Бојана Ковачевић Петровић, у сарадњи са др Дејаном Михаиловићем, са Технолошког института у мексичком Монтереју.

Осим што је реч о једном од најзначајнијих истраживачких сусрета американиста, од изузетног је значаја чињеница да ће на скупу у Новом Саду 2025. године бити обележено и 150 година од његовог оснивања. Очекује се долазак између 1.500 и 3.000 истраживача из целог света, који се баве изучавањем Северне, Средње и Јужне Америке у домену антропологије, археологије, религије, нових технологија, људских права, образовања, студија културе, економије, филозофије, социологије, историје. Али и политике, лингвистике и књижевности, родних студија, миграција, друштвених покрета, међународних односа и аутохтоних народа. На овом универзитету истичу да ће на конгресу који буду организовали увести и још једну област изучавања – везе између Балкана и Америке.

Др Ковачевић Петровић је за наш лист открила да је првобитно било планирано да конгрес буде одржан 2026, јер га организују на две године, а да су представници из Србије предложили да то буде 2025. јер ће тада обележити 150. рођендан и због тога што се услед пандемије вируса корона пре овогодишњег скупа научници нису сусрели чак пет година.

– Имамо непуне две године да организујемо конгрес што је баш кнап рок, доћи ће много стручњака. Почели смо да радимо. Биће то један од највећих научних конгреса икада организованих у Србији, настојаћемо да представимо целу земљу и кроз науку и кроз туризам. Очекујемо да ће нам се у организацији придружити још неколико институција и факултета и да ћемо, сем у Ректорату новосадског универзитета, на Филозофском, Технолошком факултету, ПМФ-у, догађаје организовати на још неким локацијама, првих дана јула 2025. Бразилци ће радити визуелни идентитет сајта конгреса, на коме ће бити све информације. Ово је велики успех. Дошли смо у Бразил као потпуно анонимни научници, а отишли из њега после пет дана као победници – Нови Сад, Србија, Балкан постали су централна тема скупа – истакла је Бојана Ковачевић Петровић и додала да је подршка овдашњих институција и угледних особа била кључна за добијање кандидатуре.

Иначе, представљање Новог Сада као конгресног домаћина обухватило је темељну презентацију града, АП Војводине, Универзитета у Новом Саду и његовог Ибероамеричког центра, уз подршку деканице Филозофског факултета др Иване Живанчевић Секеруш, и изјаве градоначелника Новог Сада Милана Ђурића, покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност др Зорана Милошевића, ректора Универзитета у Новом Саду др Дејана Мадића и професорке емерите Државног универзитета у Рио де Жанеиру Марије Терезе Торибио. Кандидатура српског универзитета добила је и 12 званичних писама подршке: од највеће мреже за истраживање Латинске Америке и Кариба CLACSO из Буенос Ајреса, Института IDEAZ из Беча, Друштва хиспаниста Србије, аргентинског Пен центра. Писма подршке пружили су и Универзитет у Сегедину, Фондација „Анджеј Дембич” из Варшаве, Друштво хиспаниста средње Европе из Темишвара, амбасаде Бразила, Аргентине и Мексика у Србији, Институт NUCLEAS из Рио де Жанеира и Туристичка организација Новог Сада.