Univerzitet u Novom Sadu domaćin jednog od najstarijih naučnih skupova

Univerzitet u Novom Sadu biće domaćin jednog od najprestižnijih i najdugovečnijih svetskih naučnih skupova, 58. Međunarodnog kongresa amerikanista ICA, odlučeno je jednoglasno na nedavnom ovogodišnjem susretu, održanom u brazilskom gradu Fos do Iguasu. Kandidaturu je u Brazilu u ime novosadskog univerziteta i Filozofskog fakulteta, kao i suorganizatora Prirodno-matematičkog i Tehnološkog fakulteta, predstavila upravnica Iberoameričkog centra Filozofskog fakulteta dr Bojana Kovačević Petrović, u saradnji sa dr Dejanom Mihailovićem, sa Tehnološkog instituta u meksičkom Montereju.

Osim što je reč o jednom od najznačajnijih istraživačkih susreta amerikanista, od izuzetnog je značaja činjenica da će na skupu u Novom Sadu 2025. godine biti obeleženo i 150 godina od njegovog osnivanja. Očekuje se dolazak između 1.500 i 3.000 istraživača iz celog sveta, koji se bave izučavanjem Severne, Srednje i Južne Amerike u domenu antropologije, arheologije, religije, novih tehnologija, ljudskih prava, obrazovanja, studija kulture, ekonomije, filozofije, sociologije, istorije. Ali i politike, lingvistike i književnosti, rodnih studija, migracija, društvenih pokreta, međunarodnih odnosa i autohtonih naroda. Na ovom univerzitetu ističu da će na kongresu koji budu organizovali uvesti i još jednu oblast izučavanja – veze između Balkana i Amerike.

Dr Kovačević Petrović je za naš list otkrila da je prvobitno bilo planirano da kongres bude održan 2026, jer ga organizuju na dve godine, a da su predstavnici iz Srbije predložili da to bude 2025. jer će tada obeležiti 150. rođendan i zbog toga što se usled pandemije virusa korona pre ovogodišnjeg skupa naučnici nisu susreli čak pet godina.

– Imamo nepune dve godine da organizujemo kongres što je baš knap rok, doći će mnogo stručnjaka. Počeli smo da radimo. Biće to jedan od najvećih naučnih kongresa ikada organizovanih u Srbiji, nastojaćemo da predstavimo celu zemlju i kroz nauku i kroz turizam. Očekujemo da će nam se u organizaciji pridružiti još nekoliko institucija i fakulteta i da ćemo, sem u Rektoratu novosadskog univerziteta, na Filozofskom, Tehnološkom fakultetu, PMF-u, događaje organizovati na još nekim lokacijama, prvih dana jula 2025. Brazilci će raditi vizuelni identitet sajta kongresa, na kome će biti sve informacije. Ovo je veliki uspeh. Došli smo u Brazil kao potpuno anonimni naučnici, a otišli iz njega posle pet dana kao pobednici – Novi Sad, Srbija, Balkan postali su centralna tema skupa – istakla je Bojana Kovačević Petrović i dodala da je podrška ovdašnjih institucija i uglednih osoba bila ključna za dobijanje kandidature.

Inače, predstavljanje Novog Sada kao kongresnog domaćina obuhvatilo je temeljnu prezentaciju grada, AP Vojvodine, Univerziteta u Novom Sadu i njegovog Iberoameričkog centra, uz podršku dekanice Filozofskog fakulteta dr Ivane Živančević Sekeruš, i izjave gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost dr Zorana Miloševića, rektora Univerziteta u Novom Sadu dr Dejana Madića i profesorke emerite Državnog univerziteta u Rio de Žaneiru Marije Tereze Toribio. Kandidatura srpskog univerziteta dobila je i 12 zvaničnih pisama podrške: od najveće mreže za istraživanje Latinske Amerike i Kariba CLACSO iz Buenos Ajresa, Instituta IDEAZ iz Beča, Društva hispanista Srbije, argentinskog Pen centra. Pisma podrške pružili su i Univerzitet u Segedinu, Fondacija „Andžej Dembič” iz Varšave, Društvo hispanista srednje Evrope iz Temišvara, ambasade Brazila, Argentine i Meksika u Srbiji, Institut NUCLEAS iz Rio de Žaneira i Turistička organizacija Novog Sada.