Неуспела мисија Викторије Нуланд у Нигеру

Двочасовни разговор вођен у највећој тајности с представницима војне хунте у Нигеру био је „врло искрен и на моменте веома тежак”, саопштила је у понедељак Викторија Нуланд, заменик америчког шефа дипломатије, напуштајући главни град Нигера. Нуландова се нашла у Њамеју на захтев америчког шефа дипломатије Ентонија Блинкена, на повратку са самита о Украјини у Џеди. Из негостољубивог Њамеја Нуландова се потом упутила у ДР Конго (који, на захтев званичне Киншасе, на брзину напуштају припадници мировне мисије УН) и Обалу Слоноваче (која је изразила спремност да војно интервенише у Нигеру, ако регион тако одлучи). Викторија Нуланд је иначе, почетком марта боравила у Судану, где је 15. априла избио оружани сукоб ривалских снага генерала Абдел Фатаха Бурхана и генерала Мухамеда Хамдана Дагалоа, претходно двојице носилаца војне власти у тој источноафричкој земљи.

Овог пута у Њамеју, захтев Викторије Нуланд да се сусретне с генералом Абдурахманом Тајијем, вођом војног пуча (26. јули), није услишен. Једнако, као ни онај за сусрет са свргнутим и заточеним председником Нигера Мухамедом Базумијем. „Он је буквално у кућном притвору”, описала је Нуландова на аеродрому, након телефонског разговора с Базумијем.

Заменица шефа дипломатије САД тако је у Њамеју имала две групе саговорника. На једној страни, према речима Нуландове, састала се са „широким кругом” цивилног друштва Нигера, укључујући и „дугогодишње пријатеље” САД, новинаре и активисте. На другој, обавила је „прву конверзацију у којој су САД понудиле своје добре услуге ако постоји жеља људи који су за ово одговорни, да се врати уставни поредак”. Након разговора с представницима хунте: генералом Мусом Салау Бармуом, који је по речима Нуландове „веома блиско сарађивао са Специјалним снагама САД”, и тројицом пуковника, она је исход те конверзације описала као „без слике и тона”.

„Не бих рекла да је наша понуда на било који начин прихваћена. Они су прилично чврсти у свом мишљењу о томе како желе да поступају, а то није у складу с Уставом Нигера. САД су желеле да искрено разговарају с људима одговорним за овај изазов демократском поретку, да виде да ли можемо да покушамо да се ова питања реше демократским путем”, саопштила је Нуландова.

У тој размени мишљења с домаћинима, висока представница Вашингтона била је директна. „Апсолутно јасно им је стављено до знања које све врсте помоћи бисмо по закону морали да ускратимо уколико демократија не буде успостављена”, рекла је и додала: „Ишли смо до детаља у разговору о ризицима за аспекте сарадње, који су годинама генералу Бармуу пуно значили”.

„Очекујемо да ће држати отворена врата за дипломатију. То смо им предложили. Видећемо”, закључила је америчка званичница напуштајући Њамеј уз оцену да није имала утисак да су пучисти баш нешто наклоњени „опцији ’Вагнер’”, о чему се нашироко спекулише у региону и даље. „Имала сам утисак да актери овде врло добро разумеју ризике за свој суверенитет који долазе кад се позове ’Вагнер’”, поручила је Нуландова.

У међувремену, званични Париз био је истог дана директнији према војној хунти у Нигеру. „Постоји несвакидашња сагласност Запада и Африке... у осуди оног што се дешава (у Нигеру). Надам се ћемо бити у стању да успоставимо демократију и устав (у Нигеру) без крви и у миру”, упозорила је Лоранс Бун, француска министарка за европска питања.

Неизвесно је како Париз данас ослушкује расположење Африке кад је реч о најновијим збивањима у Нигеру. Почев од западноафричке групације ЕКОВАС и окружења Нигера у Магребу, мишљења о најновијој војној хунти у региону прилично су различита. Број званичних присталица војне интервенције ЕКОВАС-а у Нигеру у упадљивој је мањини, и то из различитих разлога, између осталих и етничких и историјских.

„Нигер је био наставак северне Нигерије све до Берлинске конференције 1884/85, кад су стране силе исцртале садашње границе у Африци. Да ли неко очекује да ће север (Нигерије) ићи у рат против самог себе, када се зна да је исти народ с друге стране границе?”, питање је професора Халифе Дикве с универзитета у Мајдигурију на северу Нигерије и члана утицајног Савета старијих у том региону.

Истеком седмодневног ултиматума ЕКОВАС-а хунти у Нигеру да врати на власт Мухамеда Базума или се суочи с војном интервенцијом, све чешће је питање да ли је регион реаговао исхитрено претећи оружаним дејством. Пошто хунта у Нигеру није вратила Базума у председничку палату у Њамеју, а ЕКОВАС није послао трупе, наставак односа у том региону не може се предвидети. Мировне консултације најављене су јуче у Њамеју уз очекивано присуство представника УН и Афричке уније, док ће ЕКОВАС у четвртак повести другу рунду дебате о ситуацији у Нигеру.

У међувремену, Абдурахман Таји, вођа пуча у Нигеру, именовао је јуче Али Махаманеа Ламин Зејна (представника Афричке банке за развој у Чаду) за премијера прелазне владе у Њамеју. Војна хунта у Нигеру изгледа има свој план.