Шума створила сликара

Испред спектра боја који нас је по тмурном дану „протресао”, нашу екипу сликар Александар Радивојевић, чије је уметничко име Шумар, дочекао је широм раширених руку:

„Мој рад, уметност и прва самостална изложба у Београду емоција су душе коју је изнедрио мој родни југ”, каже спуштајући руку на прса.

Као млад, тога није био свестан. Иако је почео да слика још у основној школи у Бојнику, где није било сликарске школе, тек када је после средње уметничке дошао у престоницу, постаје свестан дара који носи у себи.

„Београд је мене, срећом, препознао. Мислио сам да никада нећу уписати Факултет ликовних уметности, а примили су ме из прве. Плашио сам се да се као Калимеро с југа нећу снаћи. То ме је натерало да упознам себе, јер на академији сам се као уметник изградио. Академија је седиште духовности и ликовне уметности”, каже Радивојевић.

Иако је био учесник многих групних изложби, са самосталним излагањем својих дела у Београду, у галерији „Сингидунум”, признаје, није журио. Радивојевић (41) је дипломирао на ФЛУ, на одсеку за сликарство у класи професора Зорана Вуковића. Постдипломске студије завршио је у класи професора Чеде Васића. Добитник је бројних признања, међу којима и награде за најбољу слику на „Мајском салону” у Лесковцу.

После факултета Александар се вратио се у родни Бојник где је у школи радио као професор ликовног. У међувремену стигла је и породица, добио је два сина.

После сјајних критика, након изложбе, нашао се на прекретници, али, ипак, каже да ће заувек остати на релацији Бојник–Београд.

„Одрастао сам у шуми. Њени закони, мириси и лепоте су створили сликара у мени још као детету, а да тога нисам био свестан. Требало је да прочитам много књига и завршим школе да бих схватио по чему сам и зашто препознатљив”, каже.

Када би као дечак шетао кроз храстову шуму и подигао поглед ка крошњама, остао би импресиониран светлошћу која се између њих промаља. Сетивши се тога, решио је да се врати себи.

„Глобализација под окриљем хуманизма нас људе не зближава, већ отуђује. Друштвене мреже и савремени телефони само нас удаљавају једне од других. Раздобље глобалних хаоса подстиче нас да учествујемо у епидемији равнодушности. То се вешто и пажљиво иницира, зато је моја порука да се вратите себи и тако једни другима”, каже за „Магазин”.

Професор и историчар уметности Никола Шуица објашњава да се композиције на Радивојевићевим делима показују као средиште менталне и друштвене опомене.

Изложбу је отворио академик и песник Матија Бећковић. „Одјек боја под Гором раданском сликара Александра Радивојевића”, како је између осталог рекао инспирисан Давидовим псалмом, „у oве дане дозива и опомиње под Радан планином да се сетимо Сиона” и стихова „Ако те заборавим Јерусалиме, нек ме заборави десница моја”.