Šuma stvorila slikara

Ispred spektra boja koji nas je po tmurnom danu „protresao”, našu ekipu slikar Aleksandar Radivojević, čije je umetničko ime Šumar, dočekao je širom raširenih ruku:

„Moj rad, umetnost i prva samostalna izložba u Beogradu emocija su duše koju je iznedrio moj rodni jug”, kaže spuštajući ruku na prsa.

Kao mlad, toga nije bio svestan. Iako je počeo da slika još u osnovnoj školi u Bojniku, gde nije bilo slikarske škole, tek kada je posle srednje umetničke došao u prestonicu, postaje svestan dara koji nosi u sebi.

„Beograd je mene, srećom, prepoznao. Mislio sam da nikada neću upisati Fakultet likovnih umetnosti, a primili su me iz prve. Plašio sam se da se kao Kalimero s juga neću snaći. To me je nateralo da upoznam sebe, jer na akademiji sam se kao umetnik izgradio. Akademija je sedište duhovnosti i likovne umetnosti”, kaže Radivojević.

Iako je bio učesnik mnogih grupnih izložbi, sa samostalnim izlaganjem svojih dela u Beogradu, u galeriji „Singidunum”, priznaje, nije žurio. Radivojević (41) je diplomirao na FLU, na odseku za slikarstvo u klasi profesora Zorana Vukovića. Postdiplomske studije završio je u klasi profesora Čede Vasića. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i nagrade za najbolju sliku na „Majskom salonu” u Leskovcu.

Posle fakulteta Aleksandar se vratio se u rodni Bojnik gde je u školi radio kao profesor likovnog. U međuvremenu stigla je i porodica, dobio je dva sina.

Posle sjajnih kritika, nakon izložbe, našao se na prekretnici, ali, ipak, kaže da će zauvek ostati na relaciji Bojnik–Beograd.

„Odrastao sam u šumi. Njeni zakoni, mirisi i lepote su stvorili slikara u meni još kao detetu, a da toga nisam bio svestan. Trebalo je da pročitam mnogo knjiga i završim škole da bih shvatio po čemu sam i zašto prepoznatljiv”, kaže.

Kada bi kao dečak šetao kroz hrastovu šumu i podigao pogled ka krošnjama, ostao bi impresioniran svetlošću koja se između njih promalja. Setivši se toga, rešio je da se vrati sebi.

„Globalizacija pod okriljem humanizma nas ljude ne zbližava, već otuđuje. Društvene mreže i savremeni telefoni samo nas udaljavaju jedne od drugih. Razdoblje globalnih haosa podstiče nas da učestvujemo u epidemiji ravnodušnosti. To se vešto i pažljivo inicira, zato je moja poruka da se vratite sebi i tako jedni drugima”, kaže za „Magazin”.

Profesor i istoričar umetnosti Nikola Šuica objašnjava da se kompozicije na Radivojevićevim delima pokazuju kao središte mentalne i društvene opomene.

Izložbu je otvorio akademik i pesnik Matija Bećković. „Odjek boja pod Gorom radanskom slikara Aleksandra Radivojevića”, kako je između ostalog rekao inspirisan Davidovim psalmom, „u ove dane doziva i opominje pod Radan planinom da se setimo Siona” i stihova „Ako te zaboravim Jerusalime, nek me zaboravi desnica moja”.