Пут ка свету без нуклеарног оружја постаје тежи

Иницијатива за сарадњу Јапана са западним Балканом ослања се на два стуба. Један је подршка реформама усмереним ка интеграцији у Европску унију, док се други односи на унапређење регионалне сарадње на западном Балкану. Европска унија је стратешки партнер Јапана и Јапан се нада да ће се земље западног Балкана стабилно развијати као чланице Европе, каже у разговору за „Политику” нови амбасадор Јапана Акира Имамура. Он је приликом предаје акредитива председнику Србије 25. јула рекао да Токио наставља са овом иницијативом, коју је покренуо тадашњи премијер Шинзо Абе када је посетио Београд 2018. године.

– Прошло је пет година откако је ова иницијатива објављена, а њен значај, као основна смерница јапанске политике према Србији, све је већи. Председнику сам такође пренео да током свог мандата желим да наставим ову иницијативу – истиче Имамура, који је стигао у Београд после амбасадорског мандата у Грузији. У јапанском Министарству спољних послова је од 1984, а до сада је био, између осталог, и у дипломатској служби у амбасадама у Москви, Вашингтону, Лондону, Канбери и Отави.

Ваша екселенцијо, како оцењујете односе две земље данас? Има ли назнака да би ускоро могла да се оствари нова билатерална посета на највишем нивоу?

Односи наше две земље су изузетно пријатељски. Прошле године смо обележили 140 година од успостављања пријатељских односа, па су тим поводом у обе земље одржане бројне манифестације. Такође, последњих година повећавана су улагања јапанских компанија у Србију и наши билатерални односи улазе у нову фазу. Након доласка бившег премијера Абеа у Београд, 2018. године, настављене су посете Јапана на високом нивоу, те је већ следеће године уследила посета министра спољних послова Коноа. Нажалост, сусрете на високом нивоу прекинула је пандемија вируса корона, али ће један од мојих приоритета бити да активирам реципрочне посете између две земље.

Посебно важан пројекат за наше две земље је изградња постројења за одсумпоравање у термоелектранама „Никола Тесла” А и Б, за шта финансијску и експертску подршку даје Јапанска агенција за међународну сарадњу Џајка (JICA). Да ли компаније из Јапана виде интерес за улагања у сектору енергетике у Србији?

Коришћењем технологије високог квалитета јапанске компаније желе да допринесу неометаном спровођењу зелене транзиције и диверзификацији енергетских ресурса. У ТЕ „Никола Тесла” у току је пројекат отклањања штетних материја из гасова. У Јапану је истом технологијом значајно смањен број пацијената са астмом. Јапанска агенција за међународну сарадњу (JICA) пружа технолошку подршку Србији за увођење обновљиве енергије. Чак и отпадне материје могу да постану извор енергије. Инвестицијом јапанске и француске компаније, у Винчи ће се убрзо завршити пројекат за напајање београдских домаћинстава енергијом из отпада.

Јапански инвеститори су присутни у Србији, посебно доласком ЈТИ 2006. у Сенту, који запошљава око 3.000 људи овде. У међувремену је било још инвестиција из Јапана, а у мају је отворена и фабрика „Нидек”. Ипак, чини се да је број јапанских компанија у Србији далеко испод потенцијала.

Након ЈТИ-а, у Србију су дошле и компаније из аутомобилске индустрије, као што су „Јазаки”, „Тојо Тајерс” и „Нидек”, које су отвориле бројна радна места. Али оне не доносе само радна места. Јапанске компаније цене дугорочна партнерства заснована на поверењу. За то је неопходно стрпљење. Такође, имају јак осећај друштвене одговорности, и доносе и ту врсту корпоративне културе. Током двехиљадитих година значајно је повећан број јапанских компанија у Чешкој и Пољској. Неки очекују да се исти образац понови и у Србији. Желим да дам све од себе да то постане реалност.

Какве су могућности за повећање двосмерне робне размене између две земље?

Очекујем да ће се обим трговинске размене наше две земље у будућности увећати у оба смера, јер две опште трговинске компаније („Mitsubishi Corporation” и „Itochu”) активно послују у Србији. Тргују широким спектром производа, од пољопривредних до хемијских. Осим тога, трговину је могуће посматрати из мало шире перспективе. На пример, јапанске компаније које су инвестирале у Србију доприносе повећању српског извоза јер своје производе извозе на европско тржиште. Са друге стране, јапанске компаније производе широм света, и њихови производи увозе се у Србију из других земаља. Ако укључимо и ове производе јапанског бренда, вредност трговине ће бити много већа.

Визе су укинуте 2011. године. Да ли је 9.000 километара ваздушном линијом главна препрека за раст туристичких посета, па и културне размене? Колико се у Јапану данас уопште зна о Србији (ако изузмемо Пиксија)?

Удаљеност од 9.000 километара није препрека. Број Јапанаца који су посетили Србију 2019. био је скоро дупло већи од броја Срба који су посетили Јапан. Ипак, тај број је и даљи мали. Потребно је да Србија још боље промовише своје чари. Осака, Кансаи Експо 2025. године, као и специјализована изложба Експо која ће се одржати две године касније у Београду, биће значајне прилике за ту сврху. Регионални приступ би такође био ефикасан. Јапанци воле да током путовања посете више земаља одједном. Такође, волео бих да више Срба посећује Јапан. Лепоте Јапана су разнолике, почев од кулинарства, најсавременије технологије до анимеа и манге. Посетите страницу „Web Japan” и сазнајте више о најновијим трендовима у Јапану.

Јапан је признао Косово. Ипак, био је уздржан приликом гласања о пријему Косова у Унеско 2015. године, на чему је званични Београд веома захвалан. Како се у вашој земљи данас гледа на спорно територијално питање, које Србија види као угрожавање њеног територијалног интегритета?

Јапан подржава дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и помно прати ситуацију на северу Косова. У вези са мајским инцидентима изразили смо озбиљну забринутост због ескалације тамошњих тензија и позвали на хитне акције обе стране у циљу деескалације. Снажно смо апеловали на обе стране да се поново обавежу да се укључе у поменути дијалог и да експедитивно и у доброј намери спроведу своје обавезе из Споразума на путу нормализације и Анекса о имплементацији постигнутих у фебруару, односно марту.

Ваша земља је за грађане Србије (и не само за нас) већ деценијама симбол технолошког напретка и хајтек будућности. У развоју вештачке интелигенције сигурно сте међу првима у свету, а за многе од нас она тек сада постаје стварност. С обзиром на ваша искуства, треба ли је се плашити? Како да АИ служи човеку (и човечанству), а не човек њој?

Јапан спроводи иновације ка реализацији „Друштва 5.0”, које спаја физички и виртуелни простор. АИ ће бити једна од кључних технологија у којој леже велике могућности, али и ризик да може доћи до злоупотреба. Неопходно је да управљање вештачком интелигенцијом буде усклађено са демократским вредностима. Један од важних задатака биће и суочавање са лажним информацијама. Скренуо бих пажњу на чињеницу да Србија покушава да истражује могућности фузије биотехнологије и вештачке интелигенције. Јапанска фармацеутска компанија сарађује са српским истраживачким институтом на развојном истраживању чија ће дијагностика бити заснована на коришћењу вештачке интелигенције. Радујем се даљем напретку овог пројекта.

За НАТО вас вежу тесне партнерске везе, а Јапан је поред тога и један од најближих савезника САД. Колико на вашу државу утиче рат у Украјини?

Агресија Русије на Украјину није само европски проблем већ изазов принципима међународне заједнице у целини. Јапан је суочен са озбиљном безбедносном ситуацијом у Источној Азији, а премијер Кишида Фумио упозорио је на ову кризу рекавши да би „Источна Азија сутра могла да буде Украјина”. Зато је Јапан одлучно одговорио оштрим санкцијама Русији и подршком Украјини. Позивањем председника Зеленског на Самит Г7 у Хирошими у мају, показана је непоколебљива солидарност са Украјином. Ценим подршку Србије резолуцијама УН које се односе на Украјину, као и упућену хуманитарну помоћ. Желимо да додатно оснажимо сарадњу са Србијом у циљу одржавања и јачања слободног и отвореног међународног поретка заснованог на владавини права.

Јапан је и даље једина земља која је искусила напад нуклеарним оружјем, пре тачно 78 година. Доживели сте и велики акцидент у нуклеарки у Фукушими 2011. године, а имате у близини и Северну Кореју, која располаже нуклеарним пројектилима. С обзиром на претње употребом нуклеарног оружја које се често потежу откад је почео рат у Украјини, шта мислите колико је у овом тренутку свет близу нуклеарне катастрофе?

Пoдела у вези с питањем нуклеарног разоружавања у међународној заједници се продубљује, а пут ка свету без нуклеарног оружја постаје још тежи. Претња Русије нуклеарним оружјем апсолутно је неприхватљива, а још мање његова употреба. Северна Кореја мора да обустави своје илегалне нуклеарне програме и програме балистичких пројектила. Ове године, лидери Г7 у Хирошими су се састали са Јапанцима који су преживели удар атомске бомбе и, дотичући се неописивих разарања изазваних нуклеарним оружјем, објавили су „Визију Хирошиме о нуклеарном разоружању”, потврђујући тако посвећеност свету без нуклеарног оружја. Представници Републике Србије присуствовали су Меморијалној церемонији мира одржаној у Хирошими 6. августа, на дан када је атомска бомба бачена пре 78 година. Као једина земља која је икада претрпела атомско бомбардовање током рата, Јапан ће наставити да улаже напоре ка нуклеарном разоружавању и неширењу.