Козе – мелем против стреса

Против стреса човек се бори на различите начине, па често на то стање које производи брзи ритам живота и огугла. А, за унутрашњу равнотежу и хармонију са окружењем за почетак је најбоље да се измакнемо из градске вреве. На тај корак одлучио се Жељко Василије Ковачевић (56), који са четрнаестогодишњим сином Петром живи у Великој Моштаници. Њихово домаћинство мала је оаза, а велико богатство, јер су овде нашли мир. Томе, како уверавају, доприноси добар комшилук, али и козе које гаје.

– Волим животиње и природу, али о козама нисам ништа знао. Набавио сам их јер су, како се показало, мелем против стреса, а када је супруга преминула није било лако прихватити свакодневицу и ухватити ритам. Мало по мало и научио сам да козе помузем и сада правим сир, а и сурутка је вредна. Неки суседи, који су је у време грипа пили, али и током опоравка од различитих болести, тврде да им је здравље повратила – прича Ковачевић.

Он додаје да су козе интелигентне и добре. Пасу у његовом дворишту, а драго им је да сврате и у оближња. Једино што осим лишћа брсте и цвеће, па је њихову пашу због тога потребно држати на оку, да у башти не направе штету, али досад су им домаћини тај „грех” опраштали. Ове животиње нису захтевне, али су пробирљиве, јер не једу ништа што није здраво, не „ручају” у прљавом окружењу и важе за изузетне чистунце. Такав „стил” живота може да оправда дефиницију поборника здравља ‒ да коза не оболева од тумора. Козама прија и да се мазе, нарочито по леђима и врату. Управо на овакав начин човек од њих прикупља добру енергију. Занимљиво је да коза не једе траву која се коси тримером. Када сам се у то уверио, почео сам искључиво да своју ливаду сређујем старинском косом, истиче овај вредни домаћин, који планира да прошири стадо. Жеље су му скромне и гледа да их уклопи према својим могућностима. Две козе миљенице наћи ће се ускоро и у позоришној представи. Толико су, вели, питоме да се лако вежу и за непознате, а добронамерне особе. Показало се тако да су се спријатељиле са глумцима ветеранима Академског позоришта „Бранко Крсмановић” и „Театра 13” па ће се са њима наћи на сцени „Моки театра” у овом насељу, где су у току пробе за премијеру представе „Пастир”. Ковачевић се труди да живи у складу са природом. Има своје воће и поврће. Поносан је на парадајз, од кога ће ускоро да прави сок. А кад дође време од различитих плодова биће и џемова. Све је без „хемије”. Скупља и лековито биље. Кување му посебно иде од руке. Спрема углавном варива, а за друштво рибљу чорбу или гулаш у котлићу. То је научио захваљујући рецептима врсних кувара у Верском добротворном старатељству, Српске православне цркве, у Француској улици, где ради као координатор.

Жељко Василије Ковачевић и његов син знају да је сваки дан прави дар и труде се да га искористе на најбољи начин међусобно се помажући са својим комшијама у природној оази надомак престонице.