„Улични кредибилитет” хип-хопа

Свет обележава 50 година хип-хопа, а хрватски бенд „Елементал” 25 година постојања. Група је тренутно на турнеји и наступиће 25. августа у атријуму Београдског сајма у оквиру Контакт фестивала.

Почеци „Елементала” сежу у 1998. годину када су се у Загребу окупили као реп тројац – Лука Тралић Шот, Гордан Радочај Инк и Мирела Приселац Реми. Бенд данас има седам чланова. За собом имају осам албума, а ове године објавили су и два сингла којим најављују ново издање.

„Елементал” је група чија се музичка база налази у репу, али тешко би га било свести само на један музички жанр. У њиховој шароликој музичкој визији могу се наћи трагови различитих стилова што њихов изражај чини јединственим и оригиналним.

Мирела Приселац Реми, пионирка је репа и хип-хопа у региону. Она каже да су и хип-хоп и „Елементал” претходне деценије утрошили на промену.

– И ми смо у почетку следили неке постулате „традиционалног” реп звука, а онда је то с годинама попримило неки свој нови облик и живот. Баш као и сама хип-хоп култура, данас реп звучи тотално другачије него што је то било пре 50 година. И то је сјајно, јер једино промена значи оригиналност и привлачење нових слушалаца који убризгавају „нову крв”. У супротном, и хип-хоп, а и „Елементал” били би јако досадни, а ко зна да ли би уопште више и постојали – каже Реми у интервјуу за „Политику”.

Колико је хип-хоп значајан у светском музичком миљеу?

Огроман је значај хип-хопа, то је непорециво. Данашњи поп звук никада не би био тако кул и разнолик да није било репера који су гостовали на концертима поп извођача и уносили неки свој „улични кредибилитет”. Реп је, упркос томе што има доста нефлексибилну структуру, заиста освежио сваки жанр који је дотакао.

Тренутно сте на мини-српској турнеји. Недавно сте свирали у Нишу, очекују вас концерти у Пожеги, Краљеву, Београду… Да ли постоји посебно место или фестивал на којем највише волите да наступате у нашој земљи?

Осим Београда, који нам је збиља срце срца, истакла бих Нови Сад, Ниш, Краљево, Пожегу (ситна али динамитна), фестивал на Дивчибарима, „Лавфест”, „Егзит”, „Арсеналфест”…

Ма нема места у Србији у којем нам је било лоше! Чињеница је да се у Србији сјајно свира и ствара, а ми се у ту слику савршено уклапамо.

На којој музици сте одрастали?

Прво су ме узели „Нови фосили” и звук осамдесетих, „Трешњевачки малишани” уз чију музику и моја кћерка данас одраста, а онда током основне школе – поп, па средња и прелазак на електронску музику, рејв, а онда реп, реге и денсхол, да бих данас рекла да се најугодније осећам у инди звуку.

Да ли се сећате прве песме коју сте написали и о чему она говори?

Сећам се првог реп текста, на енглеском. Била је то ода пубертету која је говорила, а о чему другом него о дечацима који ми се свиђају.

Какав је живот у Загребу?

Живот у Загребу је мало преспор за мој укус, и онда помислим да бих можда била срећнија негде где је ипак мало бржи темпо, а онда се преселим на кратко у Берлин и само желим назад у Загреб… Још тражим своје место под сунцем, то ће ваљда тако бити целог живота. Можда је најбољи одговор да не треба ни у једном граду остати предуго да ти не би досадио, него стално тражити неки нови изазов. Па гледати како ти пристаје.