„Ulični kredibilitet” hip-hopa

Svet obeležava 50 godina hip-hopa, a hrvatski bend „Elemental” 25 godina postojanja. Grupa je trenutno na turneji i nastupiće 25. avgusta u atrijumu Beogradskog sajma u okviru Kontakt festivala.

Počeci „Elementala” sežu u 1998. godinu kada su se u Zagrebu okupili kao rep trojac – Luka Tralić Šot, Gordan Radočaj Ink i Mirela Priselac Remi. Bend danas ima sedam članova. Za sobom imaju osam albuma, a ove godine objavili su i dva singla kojim najavljuju novo izdanje.

„Elemental” je grupa čija se muzička baza nalazi u repu, ali teško bi ga bilo svesti samo na jedan muzički žanr. U njihovoj šarolikoj muzičkoj viziji mogu se naći tragovi različitih stilova što njihov izražaj čini jedinstvenim i originalnim.

Mirela Priselac Remi, pionirka je repa i hip-hopa u regionu. Ona kaže da su i hip-hop i „Elemental” prethodne decenije utrošili na promenu.

– I mi smo u početku sledili neke postulate „tradicionalnog” rep zvuka, a onda je to s godinama poprimilo neki svoj novi oblik i život. Baš kao i sama hip-hop kultura, danas rep zvuči totalno drugačije nego što je to bilo pre 50 godina. I to je sjajno, jer jedino promena znači originalnost i privlačenje novih slušalaca koji ubrizgavaju „novu krv”. U suprotnom, i hip-hop, a i „Elemental” bili bi jako dosadni, a ko zna da li bi uopšte više i postojali – kaže Remi u intervjuu za „Politiku”.

Koliko je hip-hop značajan u svetskom muzičkom miljeu?

Ogroman je značaj hip-hopa, to je neporecivo. Današnji pop zvuk nikada ne bi bio tako kul i raznolik da nije bilo repera koji su gostovali na koncertima pop izvođača i unosili neki svoj „ulični kredibilitet”. Rep je, uprkos tome što ima dosta nefleksibilnu strukturu, zaista osvežio svaki žanr koji je dotakao.

Trenutno ste na mini-srpskoj turneji. Nedavno ste svirali u Nišu, očekuju vas koncerti u Požegi, Kraljevu, Beogradu… Da li postoji posebno mesto ili festival na kojem najviše volite da nastupate u našoj zemlji?

Osim Beograda, koji nam je zbilja srce srca, istakla bih Novi Sad, Niš, Kraljevo, Požegu (sitna ali dinamitna), festival na Divčibarima, „Lavfest”, „Egzit”, „Arsenalfest”…

Ma nema mesta u Srbiji u kojem nam je bilo loše! Činjenica je da se u Srbiji sjajno svira i stvara, a mi se u tu sliku savršeno uklapamo.

Na kojoj muzici ste odrastali?

Prvo su me uzeli „Novi fosili” i zvuk osamdesetih, „Trešnjevački mališani” uz čiju muziku i moja kćerka danas odrasta, a onda tokom osnovne škole – pop, pa srednja i prelazak na elektronsku muziku, rejv, a onda rep, rege i denshol, da bih danas rekla da se najugodnije osećam u indi zvuku.

Da li se sećate prve pesme koju ste napisali i o čemu ona govori?

Sećam se prvog rep teksta, na engleskom. Bila je to oda pubertetu koja je govorila, a o čemu drugom nego o dečacima koji mi se sviđaju.

Kakav je život u Zagrebu?

Život u Zagrebu je malo prespor za moj ukus, i onda pomislim da bih možda bila srećnija negde gde je ipak malo brži tempo, a onda se preselim na kratko u Berlin i samo želim nazad u Zagreb… Još tražim svoje mesto pod suncem, to će valjda tako biti celog života. Možda je najbolji odgovor da ne treba ni u jednom gradu ostati predugo da ti ne bi dosadio, nego stalno tražiti neki novi izazov. Pa gledati kako ti pristaje.