Опоравак од јулских олуја ће трајати читаву деценију

Два удара невремена која су током јула протутњала Србијом, у појединим деловима земље нанела су до сада незабележену штету. Како објашњава Марко Ђапић, стручни сарадник у Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду, различити су управљачи и корисници заштићених добара, те и сам попис штете тече неуједначеним темпом.

„Кад је реч о заштићеним природним добрима која су погођена недавним олујним ветровима, то су пре свега она у зони утицаја Дунава и Саве: СРП ’Карађорђево’, СРП ’Багремара’, ПП ’Тиквара’, ПП ’Бегечка јама’, СРП ’Ковиљско-петроварадински рит’, ПП ’Полој’, НП ’Фрушка гора’ у којима су штете великог интензитета, као и СРП ’Засавица’ СРП ’Обедска бара’, СРП ’Горње Подунавље’ са штетама мањег интензитета, али нимало занемаривог обима. Шуме унутар полигона еколошке мреже Републике Србије ознаке ШИД10 назива ’Босутске шуме’ такође су претрпеле велике штете у невремену”, наводи Ђапић за „Политику”.

„Војводинашуме” су након јулског невремена изнеле податак да је само у околини Бачке Паланке страдало пола милиона стабала. Процењује се да је у Бачкој олујни ветар начинио штету на 1.300 хектара, а да је у Новом Саду поломио 2.600 стабала. Симбол тог страдања дрвећа свакако је копривић у Новом Саду, споменик природе – његово век и по старо стабло није издржало налете ветра. У Националном парку „Фрушка гора” страдало је око 14.000 хектара. Али, како објашњава Ђапић, због конфигурације терена, овде ветар није „збрисао” шуме, већ је залазио у њих и ломио појединачна стабла, док је на другима начинио посредну штету, чије последице ће тек бити видљиве.

„Подаци се још прикупљају, тај посао није нимало лак. Неки корисници шума поседују беспилотне летелице, и на основу анализа снимака моћи ће да се утврди обим штета. ЈП ’Војводинашуме’ су, на основу прикупљених података из шума чији су они корисници, изнели процену да штете у засадима топола и састојинама храста у Срему прелазе редован годишњи обим сеча овог предузећа”, каже Ђапић. Уколико у два олујна поподнева страдају шуме и зеленило на нивоу годишњег обима сече, јасно је да ће то имати не само еколошке већ и економске и социолошке последице.

Осим тога, сада видљива штета није и коначна. Ветар који је ушао у шуму „размрдао” је и она стабла која још стоје, те је могуће да ће неки наредни снажни ветар или јака киша оборити и њих. Отуда није још безбедно улазити у дубину ових резервата природе и паркова, јер стабла повремено падају. Млада стабла која су опстала, али су искривљена, такође морају бити замењена.

„Штете су се дешавале у шумама меких лишћара, (липа, црна топола, бела топола) у засадима топола и тврдих (храст, буквар, јавор) лишћара. Штете на меким лишћарима су у апсолутним количинама веће него штете на тврдим, али у обзир треба узети и то да су површине под овим врстама више захваћене невременом. Већи утицај на штете у шумама је имала њихова структура. Шуме једнодобне структуре, без жбунасте вегетације након ’уласка’ ветра биле су подложније штетама”, каже наш саговорник.

У одређеној мери, жртве невремена биле су и животиње. Покрајинском заводу за заштиту природе је након невремена свакодневно пријављивано 15–20 оваквих случајева. Евидентиране су 42 страдале птице – 26 рода, 14 малих ушара, и по једна пчеларица, барски петлован и орао белорепан.

Када је реч о пољопривредном земљишту, причињена је посредна, али дугорочна штета. На удару ветра су нарочито били кукуруз, сунцокрет и соја.

„Један од већих проблема пољопривредне производње у Војводини представља процес губљења најквалитетнијег слоја земљишта под утицајем ветра, што је сталан процес. Јулске непогоде су се десиле у време када је вегетација била у пуној снази и на тај начин у доброј мери штитила горњи слој земљишта. За еолску ерозију су више заслужни ветрови мање јачине који дувају у време када на пољопривредним површинама нема засада и нема начина да се таква ’гола’ површина штити од губитка плодног слоја”, напомиње Марко Ђапић.

Према првим, оквирним проценама, да би се санирала сва штета настала од невремена биће потребно десетак година, а то ће свакако довести и до промена у стратегији газдовања природним добрима Војводине.