Oporavak od julskih oluja će trajati čitavu deceniju

Dva udara nevremena koja su tokom jula protutnjala Srbijom, u pojedinim delovima zemlje nanela su do sada nezabeleženu štetu. Kako objašnjava Marko Đapić, stručni saradnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, različiti su upravljači i korisnici zaštićenih dobara, te i sam popis štete teče neujednačenim tempom.

„Kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima koja su pogođena nedavnim olujnim vetrovima, to su pre svega ona u zoni uticaja Dunava i Save: SRP ’Karađorđevo’, SRP ’Bagremara’, PP ’Tikvara’, PP ’Begečka jama’, SRP ’Koviljsko-petrovaradinski rit’, PP ’Poloj’, NP ’Fruška gora’ u kojima su štete velikog intenziteta, kao i SRP ’Zasavica’ SRP ’Obedska bara’, SRP ’Gornje Podunavlje’ sa štetama manjeg intenziteta, ali nimalo zanemarivog obima. Šume unutar poligona ekološke mreže Republike Srbije oznake ŠID10 naziva ’Bosutske šume’ takođe su pretrpele velike štete u nevremenu”, navodi Đapić za „Politiku”.

„Vojvodinašume” su nakon julskog nevremena iznele podatak da je samo u okolini Bačke Palanke stradalo pola miliona stabala. Procenjuje se da je u Bačkoj olujni vetar načinio štetu na 1.300 hektara, a da je u Novom Sadu polomio 2.600 stabala. Simbol tog stradanja drveća svakako je koprivić u Novom Sadu, spomenik prirode – njegovo vek i po staro stablo nije izdržalo nalete vetra. U Nacionalnom parku „Fruška gora” stradalo je oko 14.000 hektara. Ali, kako objašnjava Đapić, zbog konfiguracije terena, ovde vetar nije „zbrisao” šume, već je zalazio u njih i lomio pojedinačna stabla, dok je na drugima načinio posrednu štetu, čije posledice će tek biti vidljive.

„Podaci se još prikupljaju, taj posao nije nimalo lak. Neki korisnici šuma poseduju bespilotne letelice, i na osnovu analiza snimaka moći će da se utvrdi obim šteta. JP ’Vojvodinašume’ su, na osnovu prikupljenih podataka iz šuma čiji su oni korisnici, izneli procenu da štete u zasadima topola i sastojinama hrasta u Sremu prelaze redovan godišnji obim seča ovog preduzeća”, kaže Đapić. Ukoliko u dva olujna popodneva stradaju šume i zelenilo na nivou godišnjeg obima seče, jasno je da će to imati ne samo ekološke već i ekonomske i sociološke posledice.

Osim toga, sada vidljiva šteta nije i konačna. Vetar koji je ušao u šumu „razmrdao” je i ona stabla koja još stoje, te je moguće da će neki naredni snažni vetar ili jaka kiša oboriti i njih. Otuda nije još bezbedno ulaziti u dubinu ovih rezervata prirode i parkova, jer stabla povremeno padaju. Mlada stabla koja su opstala, ali su iskrivljena, takođe moraju biti zamenjena.

„Štete su se dešavale u šumama mekih lišćara, (lipa, crna topola, bela topola) u zasadima topola i tvrdih (hrast, bukvar, javor) lišćara. Štete na mekim lišćarima su u apsolutnim količinama veće nego štete na tvrdim, ali u obzir treba uzeti i to da su površine pod ovim vrstama više zahvaćene nevremenom. Veći uticaj na štete u šumama je imala njihova struktura. Šume jednodobne strukture, bez žbunaste vegetacije nakon ’ulaska’ vetra bile su podložnije štetama”, kaže naš sagovornik.

U određenoj meri, žrtve nevremena bile su i životinje. Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je nakon nevremena svakodnevno prijavljivano 15–20 ovakvih slučajeva. Evidentirane su 42 stradale ptice – 26 roda, 14 malih ušara, i po jedna pčelarica, barski petlovan i orao belorepan.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, pričinjena je posredna, ali dugoročna šteta. Na udaru vetra su naročito bili kukuruz, suncokret i soja.

„Jedan od većih problema poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini predstavlja proces gubljenja najkvalitetnijeg sloja zemljišta pod uticajem vetra, što je stalan proces. Julske nepogode su se desile u vreme kada je vegetacija bila u punoj snazi i na taj način u dobroj meri štitila gornji sloj zemljišta. Za eolsku eroziju su više zaslužni vetrovi manje jačine koji duvaju u vreme kada na poljoprivrednim površinama nema zasada i nema načina da se takva ’gola’ površina štiti od gubitka plodnog sloja”, napominje Marko Đapić.

Prema prvim, okvirnim procenama, da bi se sanirala sva šteta nastala od nevremena biće potrebno desetak godina, a to će svakako dovesti i do promena u strategiji gazdovanja prirodnim dobrima Vojvodine.