Психолози од следеће недеље опет у „Рибникару”

Стручњаци Радне групе за подршку менталном здрављу и сигурности младих следеће недеље улазе у Основну школу „Владислав Рибникар”, у којој ће представити даљи план подршке ученицима и наставницима. Како у разговору за „Политику” објашњава Хана Кораћ, психолог у Институту за ментално здравље и члан Радне групе за подршку менталном здрављу и сигурности младих, у првих месец дана радионице с наставницима ОШ „Владислав Рибникар” биће организоване унутар школе једном недељно у трајању од сат и по времена. На њима ће се разговарати о трауми и начинима на које наставници могу да препознају знаке патње, стреса и трауме код деце. У октобру ће бити предложено да групе подршке за наставнике наставе рад у Дечјем културном центру Београд.

Кораћева напомиње да је важно одржати континуитет у пружању помоћи наставницима, родитељима и деци након два масовна убиства која су се почетка маја десила у Основној школи „Владислав Рибникар” и селима у околини Младеновца.

„Наставници осталих школа, пре свега они у чијим су клупама седели ученици страдали у овим масакрима, биће позвани да дођу у Дечји културни центар. Ту ће саветовалиште радити од 1. септембра и моћи ће да добију сваку подршку и помоћ која им је потребна. За родитеље ученика из Београда биће организована трибина у Дечјем културном центру током следеће недеље. На њој ће бити речи о повратку деце у школе, односно о изазовима које доноси повратак у школску клупу. О тачном датуму одржавања трибине у Београду родитељи ће благовремено бити обавештени преко средстава јавног информисања. Родитељима у Смедереву и Младеновцу ће преко школа бити послат допис како могу да добију стручну помоћ. Такође, планирано је да се у овим градовима пре почетка школске године организују трибине на којима ће се говорити о начинима на које могу да помогну деци са симптомима пролонгираног стреса и трауме. Тренутно с представницима градских власти договарамо простор одржавања трибина”, објашњава Кораћева.

Хана Кораћ подсећа да се трауме настале у групи најлакше лече у групи, као и да се кроз рад у групама истовремено поспешује осећај заједништва и припадања колективу. Поред тога, стручњаци за ментално здравље наставиће да пружају  индивидуалну помоћ оним наставницима, родитељима и деци којима је та помоћ потребна.

Ученицима школа у чијим су клупама седела убијена деца преко наставника и родитеља биће понуђен упитник који је коришћен у Норвешкој након масовних убистава Андреса Брејвика. То је, објашњава наша саговорница, врста полуструктурисаног интервјуа на који ће најмлађи одговарати уз помоћ родитеља, а стручњацима помаже да децу разврстају у три категорије.

„Највећи број деце која су била (ин)директни сведоци масакра сада је добро и налазе се у тзв. зеленој зони. Претпостављамо да се један број ђака налази у тзв. наранџастој зони и да им је потребна додатна помоћ и подршка психолошко-педагошке службе школе, као и да се мали број деце налази у тзв. црвеној зони и да им је неопходна помоћ стручњака за ментално здравље из терцијарних здравствених установа. Тај инструмент је одобрила Радна група за подршку менталног здравља младих, али ми морамо да имамо сагласност родитеља да тестирамо децу”, објашњава овај психолог и додаје да ће само родитељи бити упознати с резултатима тестирања деце.

Анита Поповић, координатор пројектног тима Друштва психолога Србије, у разговору за наш лист објашњава да је ова струковна организације у оквиру плана рада већ у августу започела спровођење активности, са циљем  пружања подршке наставном особљу ОШ „Владислав Рибникар” у контексту васпитно-образовног процеса.

„Поред чланова пројектног тима, на активностима у августу ангажују се и сарадници који су у школи пружали непосредну психосоцијалну подршку током маја и јуна – Бранислава Стевић, Јасмина Михњак и Стана Будурић, као и школски психолози који својим искуством могу допринети успешној реализацији активности – Бранка Тишма и Нађа Ђедовић. Први корак у спровођењу активности током припремне фазе јесте испитивање потреба школе о врсти и моделу очекиване подршке и препознавању протективних фактора у колективу. У овом контексту остварен је контакт и договор са управом школе о укључивању школског колектива у испитивање као кључног чиниоца за даље спровођење ове линије пројектних активности. Планирано је да ова фаза буде завршена до почетка школске године како бисмо на основу квалитативне анализе исказаних потреба и закључака које том приликом добијемо прилагодили планиране активности”, навела је Поповићева.

У зависности од анализе потреба, како је објаснила, пројектни тим са сарадницима планира да групише своје предлоге у оне с краткорочним, средњорочним и дугорочним циљевима како би се „остварио континуитет у пружању подршке на више нивоа”.

„Пројектни тим ДПС планира да предлоге активности прошири и прилагоди тако да буду применљиви на све школе, имајући у виду и чињеницу да су кризним догађајем индиректно погођене и остале школе у нашој земљи. У складу с даљим развијањем пројекта, Извршни одбор и пројектни тим ДПС информисаће колеге о потребама укључивања и позивати их да се ангажују у реализацији планираних активности”, каже Анита Поповић.

Недовољан број психолога и педагога у школама

„Рибникар” ће, како је објаснила Славица Ђукић Дејановић, почети с радом у делу простора који је адаптиран. „Где су учионице, кабинети, где ће се организовати дневни боравак, где ће бити активности по програму те школе. Наравно, један део који ће бити меморијални, биће потпуно одвојен. У школу ће се улазити из Улице Светозара Марковића”, рекла је министарка просвете гостујући на РТС-у.

Навела је да су само у основне школе примљена 93 нова запослена из области психологије и педагогије, што, оценила је – није довољно.

„Одређеним законским изменама предвиђа се да свака школа има довољан број психолога и педагога. То је процес који морамо полако реализовати”, казала је Славица Ђукић Дејановић.

Р. Д.