Панађур у Дебељачи – традиција дуга век и по

Дебељача – Све је спремно, кажу у Јавном комуналном предузећу „4. октобар”, али и овдашњим установама културе, за највећу пијацу на отвореном у јужном Банату ове године– вашар у Дебељачи. Век и по се нанизало откако народ из општине Ковачица, региона и одаље, редовно долази на 12 хектара утрине обода села, да разгледа, тргује, па и да се забави.

Организатор очекује велику посету, неколико стотина излагача робе широке потрошње, повртарских и занатских производа и пољопривредне механизације, по систему „од игле до трактора”.  Да понуде шта је родило, да се испричају и ослушну нестабилно аграрно тржиште… Овог августа све ће бити у посебно свечарском тону како и доликује дугом одржавању ове манифестације.

„Очекујемо као и увек добар одзив, како излагача тако и по посетилаца из свих крајева Србије. Вашар уме да буде слабије посећен када је лоше време, али ће нам према прогнозама и то прилике овога пута ићи наруку. Ми са своје стране смо припремили простор на вашаришту да прими неколико десетина хиљада људи. Ова година је за целу Дебељачу посебно свечана, јер очекујемо госте и званице из Покрајине, наше Општине, Београда, а све који дођу  25. августа, очекује и богат културно-уметнички програм којим ће бити увеличано обележавање изузетног јубилеја, 150 година од када је овде одржан први вашар”, каже директор локалног комуналца, Ласло Јовер.

Из тог времена чувају сe у овдашњем музеју подаци да су се 1872. године судија Тот Самуел и Мезо Иштван одавде запутили у Беч да од Франца Јозефа затраже дозволу како би Дебељача могла да организује вашар. Годину касније стиже одобрење на три језика, након чега је одвојен плац на крај села, а вашарска светковина подељена на више тематских дана.  Четвртком се продавало свињама и овцама, у петак крупном стоком, разном робом и храном, а субота је била најважнија за трговце који су долазили чак из Италије, Грчке, Француске, Чешке, Пољске и Белгије, чак и на камилама! Недеља је била остављена за окупљање младежи, момци су девојкама поклањали медењаке са огледалцем и заједно се возили на вртешкама.

Чувени панађур у Дебељачи је у реду познатијих у Војводини, попут оних у Руми, Жабљу, Башаиду. Својевремено је између Реформатске мађарске и српске Православне цркве у центру села, где је сада парк, „тресао” и девет пута годишње, да би у новије време постао једнодневно привредно окупљање, у сва четири годишња доба. Верни су му и трговци и купци, јер се једнодневни промет овде и даље се исплати,, уз благу корекцију цена, роба се брже продаје, а плаћа се готовином. Зато је ова важна друштвено-економска, па и културна институција овог дела света, упркос изазовима времена, оптала век и по, све до данас. У „радну биографију” бележи и да је у време короне изашла из устаљеног календара, а већ се зна и термин наредног издања – биће то 11. новембра ове године.