Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
У ЗАПЛЕНИ ДВЕ ТОНЕ КОКАИНА УХАПШЕН ДАВНО ОДБЕГЛИ КРИМИНАЛАЦ

Арканов јатак иза браве после дугог бекства од Интерпола

Слободан Костовски приведен је у Београду као организатор групе која је покушала да прокријумчари две тоне кокаина из Еквадора. Судило му се и за убиство полицијског генерала Бухе
Арканов јатак иза браве после дугог бекства од Интерпола
Црвена потерница Интерпола за Костовским (Фото Интерпол)

Слободан Костовски Коле (70), бегунац из бразилског затвора и још тројица осумњичених да су из земаља Јужне Америке у Европу покушали да прошверцују око две тоне кокаина, данас ће бити саслушани у Јавном тужилаштву за организовани криминал (ЈТОК). Осим Костовског који је ухапшен у Београду, лисице на руке су на територији престонице и Новог Сада стављене и Б. К., Н. С. и Н. С. У акцији откривања, а потом и хапшења ове организоване криминалне групе учествовали су ЈТОК, Полицијска управа за град Београд и Безбедносно-информативна агенција у координацији са Европолом и надлежним полицијским органима више држава.

Припадницима четворочлане организоване групе на терет се ставља да су од марта 2022. године до пре два дана када су приведени, изнајмљивали једрилице, контактирали са продавцима дроге, обезбеђивали места на којима ће се она утоварити у пловила, истоварати из њих, а потом сакрити и кријумчарити. Осумњичени су ухапшени пошто су на једрилици „Океанија дос”, дугачкој 22 метра, у интернационалним водама Атлантског океана, откривени пакети кокаина.

Према речима „Политикиног” саговорника блиског истрази, пронађена дрога била је спакована у више обележених појединачних пакета који су се налазили у спортским торбама.

– Као и у многим другим случајевима наркотици су имали својеврстан жиг на основу којег су они који су примали пакете знали да је то товар који је њима намењен. Главни организатор је, како се сумња, био Костовски, а чланови групе имали су тачно утврђене појединачне задатке. Једрилицом у којој је откривено око две тоне кокаина управљали су украјински и чешки држављанин. Чланови криминалне групе су међусобно комуницирали криптованим телефонима који су „разбијени”. Докази добијени на овај начин били су изузетно важни за откривање осумњичених и начина на који су обављали посао – открива „Политикин” саговорник.

Према речима саговорника нашег листа, вероватније је да је Костовски са саучесницима радио за неку већу групу.

С обзиром на то да је Костовски, иначе српски држављанин, ухапшен због сумње да је организатор српске криминалне групе која се бавила шверцом дроге и да је ЈТОК донео наредбу о спровођењу истраге против њега, али и да је Бразил за њим расписао потерницу, поставља се питање да ли ће он бити депортован у јужноамеричку државу или ће се против њега водити поступак у Србији.

„Политикин” саговорник објашњава да је став наше земље да не изручује своје држављане.

– Најизвеснија је опција, на основу онога што је познато из медија, да ће се поступак против Костовског водити у Србији, али и да ће домаћи правосудни органи признати пресуду која му је изречена у Бразилу. Када се у нашој земљи оконча судски поступак против Костовског, њему би требало да буде изречена јединствена казна, од које ће бити одузето време које је пре бекства провео у бразилском затвору – напомиње наш саговорник.

Костовски је, иначе, стари зналац српске, али и многих полиција широм света. Он је 2018. године побегао са одсуства због лечења током издржавања затворске казне у Бразилу, где је осуђен на 19 година за прекоокеанско кријумчарење кокаина.

Интерпол је дуго интензивно трагао за Костовским, за којим је Бразил расписао црвену потерницу због међународног шверца дроге. Против Костовског се пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду у одсуству водио поступак због оптужби да је као припадник криминалне групе Жељка Максимовића Маке, учествовао у ликвидацији полицијског генерала Бошка Бухе, убијеног 10. јуна 2002. испред београдског хотела „Југославија”.

О њему се говорило и као блиском пријатељу команданта Српске добровољачке гарде Жељка Ражнатовића Аркана који је убијен 15. јануара 2000. у хотелу „Интерконтинентал”.

Рођен је 4. децембра 1953. у Новом Пазару. Према доступним информацијама, Костовски је био веома близак пријатељ Жељка Ражнатовића и његовог кума Милана Ђорђевића Бомбоне. Из архива шведске полиције, 2019. процуреле су фотографије са видео-надзора банке коју је Ражнатовић опљачкао 1979. године. Ражнатовићеви људи у то време су починили две узастопне пљачке у Шведској (у Стокхолму и Гетеборгу), а потом су побегли у Холандију. Тамо су ухапшени у октобру исте године.

Шведска полиција саопштила је тада да су у саставу банде, осим Ражнатовића, били и извесни Италијан Карло Фабијани и Слободан Коле Костовски. За Карла Фабијанија многи тврде да је заправо Ђовани ди Стефано који се раних деведесетих година прошлог века појавио у Ражнатовићем друштву у Београду као бизнисмен сумњиве репутације, наводни власник студија „Метро голдвин мајер” и тада популарног Радија Пингвин.

После хапшења у Холандији, неки од чланова банде обрели су се у затвору у овој држави. Због пљачке банке у Амстердаму и разбојништва у Хагу осуђени су на седам година строгог затвора. Једва годину дана касније холандски таблоиди нашироко су извештавали о спектакуларном бекству неухватљивог Србина.

Бекство из холандског затвора било је попут оног у холивудским филмовима. Препричавало се како су Ражнатовићу, Костовски и Карло Фабијани добацили пиштољ, и како је потом Аркан прескочио затворски зид.

Костовски и Фабијани, како су извештавали холандски медији, пребацили су Ражнатовићу револвер преко зида док је био у редовној шетњи затворским кругом. Он је потом оружјем запретио затворским стражарима и уз помоћ „лоповских мердевина” које су рукама направили осуђеници, успео је да се пребаци преко зида високог четири метра и опасаног бодљикавом жицом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.