Фестивал књиге под столетним платанима

Аранђеловац – Идеални временски услови омогућили су да се светковина књиге у граду под Букуљом одржи шеснаести пут у Парку Буковичке бање под отвореним небом и столетним платанима. Централна бина била је смештена под платаном кнеза Михаила Обреновића из 1867. године. Током два дана одржано је седам књижевних сусрета, два музичка програма, а на главној стази у парку у Алеји Живана Сарамандића излагало је двадесетак издавачких кућа, укључујући и аранђеловачку Народну библиотеку и дела завичајних аутора.

Фестивал књиге свечано је отворио Зоран Стефановић, писац, издавач, међународни културни активиста и председник Удружења драмских писаца Србије, који је посебно истакао важност овог краја, као колевке српске културе и државности.

– Ово је простор који поново треба ишчитати јер је један од најплеменитијих српских простора који нас симболички обавезује да ту племенитост, естетизацију и јасноћу воље пренесемо и у будућу српску културу. Одавде су потекли и Рајко Радојковић (глумац и редитељ) и стрип-мајстори Брана Николић и Дарко Перовић и многи други великани. Са великом чашћу отварам 16. фестивал као прво место које је почело прославу 530. годишњице издаваштва у српској култури и пола миленијума издаваштва у данашњој Србији – рекао је Стефановић.

Првог дана представљена је прва збирка поезије „Колевка” Владана Живаљевића (СКЗ, 2022). Период вируса корона учинио је да се многи загледају у себе, па је тако и београдски лекар и истакнути стручњак ендокрине хирургије постао песник.

– Верујем да сваки човек целог живота пише песме, али ретко ко скупи храброст да их стави на папир и објави. Волим стих јер има кратку форму, а колевка за мене има и симболично значење и провлачиће се и у мојим наредним збиркама. У мом случају, колевка је Морава која ме је заљуљала – објаснио је Живаљевић (1967, Чачак), о чијој поезији је говорио рецензент књиге Милета Аћимовић Ивков.

Своје стваралаштво представио је и Енес Халиловић (1977), приповедач, песник, драмски писац, новинар, економиста и правник, а повод за његово гостовање била је „Велика награда Иве Андрића”, коју је добио за збирку песама „Секвоја”.

– Шеснаест књига писао сам са љубављу, страхом и чежњом. Књиге су пут да дођемо до себе и смисла зашто смо ту. Срећан сам што сам и песник и прозаиста и што имам прилику да сипам садржај у форму језика, стиха, стила, ритма који поезија и проза носе. Моје име Енес је арапског порекла и значи разговорљив. Оно потврђује и латинску изреку да моје име јесте знак – истакао је Халиловић, у чијим књижевним мотивима провејавају људске судбине, љубав, животне недаће, а романи и приче настају из његовог чуђења.

Ексклузивно, на крају првог дана, представљена је антологија „Савремена српска дуодрама” у издању издаваштва РТС-а, чија се делатност од самог настанка посебно издвојила преданим радом уредника Драгана Инђића. У избору Радомира Путника, приређивача, у антологији је 16 дуодрама, које су настале током неколико деценија, а подељене су по жанру на мелодраме, комедије, драме и документарне драме.

– Дуодрама у којој учествују два лица на сцени у Србији је помало скрајнута. Ова дела сам издвојио од 200 драмских текстова које сам имао прилике да прочитам. Својом жанровском разноликошћу, ова антологија треба да покаже токове и путеве дуодраме – рекао је Путник. О књизи је говорио и поменути Зоран Стефановић, у улози аутора драме „Скаска о космичком јајету”, а у овај избор ушла је и драма „Лујза” Саше Симоновића из Аранђеловца.

Други дан почео је приказом стваралаштва Горана Којадиновића Коикса (1964, Пожега), који је због здравствених разлога био спречен да учествује. О његовом књижевном делу које је обједињено називом поетика коикс, говорили су Мирјана Благојевић и Иван Златковић, а одломке из романа читала је Оливера Којадиновић, ауторова супруга. Занимљивост је да је овај аутор инжењер електротехнике који се бави унапређивањем софтверске технологије.

Књижевник, сатиричар и дечји писац Бојан Љубеновић (1972) имао је прилику да представи свој књижевни опус кроз причу о настанку његових афоризама, романа и наслова за најмлађе, истичући да је његова мисија у стваралаштву да насмеје људе.

– Сатиру често упоређујем са операцијом катаракте после које човек прогледа – прокоментарисао је Љубеновић настанак својих афоризама и посебно истакао лепоту Парка Буковичке бање, примећујући да наши људи често нису свесни природних лепота које нас окружују.

Представљен је и књижевни опус Горана Петровића (1961), који се посебно осврнуо на циклус романа „Делта”, на којима ради већ 23 године и чија су два наслова („Папир” и „Иконостас”) објављена крајем 2022. године.

– Награде јесу лепе и значе, али је за мене суштина у раду и стваралаштву и да сваког дана имам неколико нових реченица. До краја године треба да буде објављена и трећа књига из „Делте” под називом „Палета на девет погледа”, која припада средњовековном циклусу. Идеја је да у овом циклусу буде десетак или 15 романа који могу да се читају одвојено. Романи доносе и једну новину јер су просторно и временски веома раширени, а трудио сам се да градове о којима пишем и „лично познајем”, то јест да сам у њима и боравио – казао је Петровић, који је открио да воли сусрете са публиком јер су књижевне вечери прилика да се види и осети нешто у другим очима.

Музички програм гудачког квартета „Аурора” и композиције класичних и филмских хитова оплеменио је фестивал и учинио га интердисциплинарним. Сусрет са књигом затвориле су драмске уметнице Љиљана Стјепановић и Мина Лазаревић музичко-сценским програмом „Боја ноћи”.

Књига је ипак успела да у ово надреално технолошко доба буде један од најзначајнијих културних феномена водећи бројну заинтересовану публику у чаробне светове поезије, прозе, драме и животе књижевника. Ово је била и лепа прилика да се до књига дође по значајним попустима.

Веза са Шумадијом

У оквиру Фестивала књиге одржан је и књижевни сегмент Смотре уметности „Мермер и звуци”, а гост је био Владимир Кецмановић (1972), мајстор маште и различитих приповести. Повод за представљање његовог дела је овогодишња „Виталова” награда, а овом приликом писац је открио публици да је преко оца повезан са овим крајем Шумадије јер му је бака рођена у оближњем Раниловићу. Кецмановић је ексклузивно најавио завршетак поеме о Светом Василију Острошком и рад на телевизијској адаптацији дела Данка Поповића „Књига о Милутину”.