Моћно свира труба петнаестогодишње Ивоне

Јежевица – Српска народна труба дуго живи и живеће, нове снаге и данас надиру. То се видело недавно у Јежевици код Пожеге, на седмом меморијалном концерту у част мајстора трубе Светозара Лазовић Гонга. Када је 15-годишња Ивона Јовановић из Ариља, предводећи оркестар искусних трубача, на отварању одсвирала једну од најзахтевнијих саборских песама '„Пшеничице, ситно семе”, по чијем врхунском извођењу се Гонго прочуо, окупљени су били затечени трубачким умећем тако младе девојке којој су дуго аплаудирали.

Умешно је Ивона са оркестром затим извела и једно брзо народно коло, потврдивши таленат. Младалачки обучена, с дугом косом и у модерним патикама, она је ту крај споменика Светозару Лазовићу показала да труба и у женским рукама има светлу будућност.

Трубачки свет већ две деценије зна за Данијелу Веселиновић из Ариља, прву девојку која је предводила један оркестар. Управо је успешна Данијела била узор младој Ивони Јовановић, уз њу је нова нада, (рођена 2008.) научила прве тонове. Ивона је похађала Основну школу „Стеван Чоловић”  у Ариљу, а умеће на труби усавршавала у нижој музичкој школи „Војислав Лале Стефановић” у Ужицу, код професора Владана Луковића.

– Први наступи су ми били у оквиру те музичке школе, као и учешћа на приредбама у школи у Ариљу. Од 2021. ментор ми је трубач Драган Лазовић Гонго (син Светозара Лазовића), чије поверење и подршку имам од самог почетка. На његову иницијативу наступила сам на овом концерту у Јежевици. У будућности желим да се кроз даље школовање посветим пре свега музичком образовању, али и очувању изворне народне музике – каже Ивона.

Њеним трубачким талентом презадовољан је Драган Лазовић. „Захваљујући пре свега својој упорности, Ивона која има само 15 година успела је овде да одсвира најбољу и најтежу саборску песму. Предвиђам јој изузетну каријеру”, изјавио је он након концерта у Јежевици, па касније за наш лист објаснио како је текло њено трубачко усавршавање.

– Испрва смо радили на улепшавању онога што је до тада свирала, а то су углавном биле лакше песме са нотних записа, позајмљених од старијих трубача. Ваљало је сваки тон, сваки трилер поставити на своје место. А кад једном савладате тај најтежи део у народној музици, касније се то лако примењује у даљем напредовању. После годину и по приметио сам да јој је мало досадило учење нових ствари без неког битнијег дешавања, што би млађи рекли „сморила се”. Зато сам јој једном предложио да „скинемо” врло захтевну песму „Пшеничице, ситно семе”, и то са оригиналног снимка мог оца Светозара. Очекивао сам њено негодовање, а затекао одушевљење! Већ тада сам, пре него што смо почели да радимо део по део, трилер по трилер, видео да ће она прегурати тај највећи изазов у трубачкој музици. Зато се и наметнула идеја да Ивона баш том песмом отвори меморијални концерт, а одсвирала ју је без иједне грешке – казао нам је Драган Лазовић.