Српски вајари привукли пажњу у Темишвару

У простору „Цазарма У” у Темишвару управо је затворена изложба савремене српске скулптуре под називом „Без назива: скулптура после скулптуре” и том приликом је промовисан и пратећи каталог. Kустос изложбе је Сава Степанов, ликовни критичар, а поставка је реализована у организацији Галерије „Бел Арт” из Новог Сада и Фондације „Триаде” из Темишвара, при чему је партнер био програм Темишвар Европска престоница културе 2023.

У седам изложбених простора било је смештено исто толико тематских целина у којима се реферише на садржаје и појаве примерене актуелном тренутку српске друштвене стварности. Више од двадесет уметника из Србије излагали су пред румунским љубитељима ове врсте визуелне уметности: Радош Антонијевић, Мрђан Бајић, Даница Бићанић, Маја Ракочевић Цвијанов, Нада Денић, Горан Деспотовски, Татјана Димитријевић, Милош Фат, Габријел Глид, Анђела Грабеж, Милан Јакшић, Здравко Јоксимовић, Радомир Kнежевић, Стеван Kојић, Барбара Лаковић, Ђорђе Марковић, Ивана Милев, Бранислав Николић, Весна Перуновић, Андреја Петраковић, Драган Рајшић, Петар Сибиновић, Мића Стајчић, Александар Станојевић, Растислав Шкулец и Наташа Теофиловић.

Како нам каже Весна Латиновић, директорка поменуте новосадске галерије, будући да је ово ауторска изложба, поступак је увек исти – за избор уметника искључиво је заслужан Сава Степанов, њихов вишегодишњи сарадник који дуго и врло опсежно познаје нашу сцену и према реакцијама одлично је одговорио на сам задатак који је и формулисан у изложбеном наслову. Она додаје да је простор бивше касарне у центру града изнимно атрактиван, на горњем спрату постоје три простора посвећена савременој румунској скулптури, а на доњем спрату су гостујуће изложбе па и наша. Реакције публике су биле одличне.

– Овај шири увид у нашу вајарску сцену, њену комплексност и потентност, оставио је утисак и на публику. Колеге нас извештавају да је поставка била изузетно посећена, и то не само румунска публика, већ има и пуно туриста који долазе у град и на изложбу, а уз то су и медији прилично писали о њој – прича Весна Латиновић.

А како је, уопште, дошло до овакве сарадње? Мада су и Нови Сад и Темишвар и историјски и културолошки блиски градови и иако у Новом Саду постоји и румунска национална мањина, до 2016. нису међусобно много сарађивали у области визуелне уметности, напомиње наша саговорница. Но, онда је у процесу подношења кандидатуре за европску престоницу културе дошло до контакта са Анук Ледерле, супругом директора Француског института у Темишвару, која је студирала на Унеско катедри менаџмент у култури и била веома заинтересована за визуелну и ликовну уметност.

– Она је видела потентност у обе сцене и повезала је мене и галерију са Сорином Јецом, кустоскињом, експертом за румунску скулптуру, која је и председница Фондације „Триаде” из Темишвара и уједно и удовица Петера Јеца, једног од најзначајнијих румунских вајара, а чији син држи и престижну галерију која носи њихово породично презиме. Ситуација да су и један и други град аплицирали за престоницу културе у Европи нас је зближила. Одмах смо почеле сарадњу и размену изложби, и у оквиру неколико фестивала они су 2022. гостовали код нас у оквиру званичног програма када је Нови Сад био престоница културе, а ми смо сада код њих када је њихов град носилац те ласкаве титуле. Лепо се уклопило и што је у њиховом програму фокус на скулптури – открива нам Весна Латиновић, и додаје да ће се сарадња са румунским партнерима наставити, а да крајем ове године у Темишвар из Париза стиже и поставка Константина Бранкушија, легенде вајарства, рођеног Румуна који је каријеру направио у Француској. И то ће, како она сматра, бити врло атрактивно. Што се наших уметника тиче, следећа станица је Беч.

– Асоцијација уметничких галерија за ову јесен планира пројекат представљања у главном граду Аустрије на позив Ернст Хилгер галерије, требало би да отварање буде 7. новембра – закључује Весна Латиновић.