Преминула сликарка Рада Селаковић

У Београду је јуче у 56. години преминула наша истакнута сликарка Рада Селаковић, потврђено је Танјугу у Удружењу ликовних уметника Србије (УЛУС).

Ауторка, чија се дела налазе у збиркама музеја и галерија у земљи и у приватним колекцијама у земљи и иностранству, добитник награда „Петар Лубарда” за сликарство и бројних других, рођена је у Београду 1952. године. Дипломирала је сликарство 1976. и магистрирала 1978. на Факултету ликовних уметности у Београду. На почетку свог плодног сликарског рада као стипендиста грчке владе била је на студијском боравку у Грчкој од 1980. до 1981. године, а као добитник Фулбрајтове стипендије у САД 1985. године до 1986. године.

Прву самосталну изложбу имала је 1980. године у Београду, а потом је излагала у Црној Гори, Грчкој, САД, Француској и Немачкој. Групно је излагала још од 1975. године и то на више од 300 изложби у земљи и иностранству.

Награду „Петар Лубарда” добила је већ 1978. године, Награду за сликарство Октобарског салона 1983. године, Златну премију југословенског портрета 1983. године у Тузли, Златну палету УЛУС-а 1995. године, Велики печат Графичког колектива 2004. године, Награду на Јесењој изложби УЛУС-а 2005. године, Награду Министарства културе и медија, Награду 10. бијенала „У светлости Милене” Пожаревац 2005. године, Награду 39. херцегновског салона 2006. године.

Изузетно богат стваралачки опус Селаковићеве чине слике, цртежи, графике, мозаици, објекти и видео радови изведени у различитим материјалима и техникама. Тако је и њен зидни мозаик – фонтана Косморама, свакодневно „на оку” гостију београдског хотела „Хајат”.

Сликарска поетика Селаковићеве развијала се од предметног ка апстрактном, од чулног ка ванчулном, али, како истичу критичари, ти радови увек су обојени снагом њене јаке личности.

Ликовни критичари су оценили да је Селаковићева била (само)свесна своје чулности и своје рационалности, и успела да своје уметничко, интелектуално и емотивно искуство интегрише у нека општа искуства и форме савремене епохе. У свим развојним етапама њен ликовни концепт је био строг и јасно дефинисан, без обзира на то да ли је изражавао емоцију, иронију, фантастичну визију, космичке и космогонијске садржаје.

Танјуг