Царује бесправна градња

Одговорни на градилиштима у Светоандрејској и Улици Димитрија Туцовића 74 где су недавно, услед одрона земљишта, у опасности били станари у суседним кућама, завршили су највећи део посла, затрпали темељне јаме, поправили канализационе цеви и бар засад спречили нова оштећења, тврде у Градској грађевинској инспекцији.

– Пројекат санације на градилишту на Звездари урадиће професори са Грађевинског факултета. Градња може да буде настављена тек када стање буде стабилно и када се овере измењени пројекти санације, али и изградње – каже Драгана Пешић, главни градски грађевински инспектор.

Новост није то што ће инспекција да поднесе прекршајне, кривичне и пријаве за привредни преступ, како је, кажу и досад чинила. Вест би била када би се за који дан чуло да је неко осуђен или да је Суд части Инжењерске коморе Србије забранио рад инжењерима на одређени временски период.

Пешићева каже да је на надлежним судским органима и струци да истраже узроке ових догађаја, а информацију да ли је неко кажњен, инспекција не добија. Суд их, тврде, једино обавести да нема основа за подизање кривичне пријаве, јер док предмет дође на ред инвеститор добије потврду о пријему радова, без обзира на то што у тренутку подношења кривичне пријаве није имао папире на основу којих је могао да гради.

– Као сведоци на суду обично будемо позвани најраније после пет-шест месеци када су у питању сличне ситуације као ових дана. Када је реч само о бесправној градњи, без последица по живот и здравље људи, позиви стижу тек после годинудана. Записнике и решења редовно достављамо и Инжењерској комори, али нас не обавештавају да је неко кажњен. То углавном сазнајемо преко медија – каже Пешићева.

Ко је заправо одговаран за бројне несреће на градилиштима услед обрушавања зидова, активирања клизишта, гутања суседних објеката или узроковања штете на оближњим већ изграђеним објектима? Одговор је увек исти – онај други. У ланцу инвеститор – извођач радова – пројектант – инспекција – суд – оштећене комшије грешке се тешко признају. Као оправдање за кршење закона инвеститори наводе то што се понекад дешава да предмети месецима чаме у фиокама иако Секретаријат за урбанизам има законску обавезу да у року од осам дана потпише решење о пријави радова.Они се, знајући шта значи када се изгуби грађевинска сезона, а у ишчекивању да ће сваког дана добити потврду о пријему радова, ипак одлучују да на основу одобрења за градњу почну да зидају и постепено измирују обавезе према Дирекцији, прикупљајући сагласности јавних комуналних предузећа.

Оштећени суграђани обично се питају шта инспекција ради јер им је нејасно како „затварају очи” на појединим градилиштима упркос притужбама комшија. Инспекција пориче одговорност тако што тврди да има само 13 инспектора у граду (надлежни за 10 градских општина и објекте чија површина прелази 800 квадрата) или да не могу да знају баш за свако градилиште јер им Секретаријат за урбанизам шаље потврду да је издато одобрење за изградњу тек када оно постане правноснажно. Недореченост Закона о планирању и изградњи у појединим члановима такође им отежава посао. Мирослава Даскаловић, помоћник градског секретара за имовинско-правне послове, задужена за сектор грађевинске инспекције, каже да један инспектор у Новом Београду контролише 80.000 квадрата и дарецимо на Звездари тренутно има 80, а на Лекином брду 50 градилишта.

– Ми нисмо надзорни орган. Наш посао у ствари је да обиђемо градилиште, да надзиремо постоје ли потребни документи, да ли су темељи у габариту дозвољене градње и да после, неколико пута обиђемо и проверимо да ли се од тога одступило – каже Даскаловићева.

У Суду части Инжењерске коморе Србије кажу да ће истражити најновије пропусте, али и да су досад изрицали казне. То могу да буду јавне опомене објављене у новинама, као и забрана рада шест месеци, годину, пет година и трајно. Познато је да је после вештачења урушавања потпорног зида на градилишту у Чубурској улици струка казнила извођача и пројектанта забраном рада на шест месеци.

– Лиценцу смо одузели и шефу градилишта у Улици 27. марта где је прошле године зид пао на радника. Све што се дешава је последица хаотичне грађевинске оперативе у земљи, као што је, на пример, градња између два објекта где се не спроводе све потребне мере, истраживања. Инвеститори су углавном нестручни људи који путем новца долазе до локација, а грађевинском професијом је завладао волунтаризам – каже Мирољуб Гаон, председник Суда части Инжењерске коморе Србије.