Са Жизелом на пут до Јапана

Улога Жизеле одвела је овог лета у далеки Јапан Татјану Татић, примабалерину Народног позоришта у Београду. Ову младу и успешну уметницу памтимо и радо смо је гледали као Одету и Одилију (белог и црног лабуда), у „Лабудовом језеру”, принцезу Аурору у „Успаваној лепотици”, Китри у „Дон Кихоту”, Сванилду у „Копелији”, Машу у „Крцку Орашчићу”, Татјану у „Оњегину”, а у скорије време у представама „Краљица Марго” и „Ко то тамо пева”. Ипак, „Жизела” јој је омиљена, а после ове представе је, током прошлог јуна, директорка балета Ана Павловић унапредила у примабалерину, пред публиком и колегама. Европске сцене су јој постале доступне већ неколико сезона после сарадње са Сергејом Полуњином. Тако је у Веронској арени у међународној подели својевремено наступала у балету „Ромео и Јулија” кореографа Јохана Коборга, потом је гостовала у Израелу и Русији, у комадима Рос Фреди Раја. О овогодишњим летњим искуствима Татјана Татић за „Политику” каже:

– Академија „Satomi Morikawa” из Хирошиме ми је упутила позив да одиграм други чин балета „Жизела” на њиховој сцени и пружила прилику да одржим четири мастер-класа са талентованим играчима. Била ми је огромна част и веома ме је усрећио позив за сарадњу са овом академијом из Јапана. Пробе за наступ смо имали недељу дана, а мастер-клас је распоређен у два дана. С обзиром на то да сам ишла почетком августа, а наша сезона у Београду се завршава крајем јуна, морала сам и током лета да одржавам своје тело у најбољој форми како бих играла на нивоу који балет „Жизела” захтева.

Наша саговорница је и раније говорила да су потребни искуство и зрелост да би се уметнички и технички донела ова улога из поменутог балета, истичући увек да јој је она омиљена и да је доживљава веома емотивно, често и са сузама на сцени и ван ње.

О томе како је протекао сусрет са јапанском публиком наводи:

– Веома су ме лепо прихватили, дочекале су ме овације после наступа, многи су ме чекали испред позоришта да се сликам са њима и да добију аутограм. Слична искуства су се догодила и на мастер-класу, са великим одзивом полазника, сала је била препуна насмејане деце и уживала сам радећи са њима. Јапан је земља потпуно другачија од свега што сам видела. Пре свега, природа је предивна! Толико пазе и брину о окружењу, види се да се сваки педаљ земље одржава. Посетила сам Хирошиму, Кјото и Токио и сваки од ових градова је посебан, не знам да ли бих могла да се одлучим који ми се највише допао. Нажалост, у Кјоту ме је јак тајфун спречио да обиђем све лепоте које сам имала у плану.

Да ли јој се педагошки рад допада и да ли ће бити још оваквих искустава у раду са талентима, Татјана Татић открива:

– До сада сам одржала само неколико пута мастер-клас, само у Србији. Била сам под стресом у Јапану, јер треба да држим час на енглеском језику, који ми је као матерњи, али неко треба да преведе моје речи и на јапански. Али сам се опустила чим сам ушла у салу где ме дочекало много насмејане и талентоване деце. Балетски језик је универзалан, разумљив свугде и није било никаквих проблема. Све ово ми је дало велику мотивацију за моју школу која већ неколико година постоји у Панчеву и у Београду на две локације. Уследили су и нови позиви из иностранства кад је реч о подучавању младих, али и за наступе на сцени. За сада, када је реч о Народном позоришту у Београду, знам да ћу 1. октобра играти најлепшу балетску представу, а то је „Лабудово језеро”.