Sa Žizelom na put do Japana

Uloga Žizele odvela je ovog leta u daleki Japan Tatjanu Tatić, primabalerinu Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovu mladu i uspešnu umetnicu pamtimo i rado smo je gledali kao Odetu i Odiliju (belog i crnog labuda), u „Labudovom jezeru”, princezu Auroru u „Uspavanoj lepotici”, Kitri u „Don Kihotu”, Svanildu u „Kopeliji”, Mašu u „Krcku Oraščiću”, Tatjanu u „Onjeginu”, a u skorije vreme u predstavama „Kraljica Margo” i „Ko to tamo peva”. Ipak, „Žizela” joj je omiljena, a posle ove predstave je, tokom prošlog juna, direktorka baleta Ana Pavlović unapredila u primabalerinu, pred publikom i kolegama. Evropske scene su joj postale dostupne već nekoliko sezona posle saradnje sa Sergejom Polunjinom. Tako je u Veronskoj areni u međunarodnoj podeli svojevremeno nastupala u baletu „Romeo i Julija” koreografa Johana Koborga, potom je gostovala u Izraelu i Rusiji, u komadima Ros Fredi Raja. O ovogodišnjim letnjim iskustvima Tatjana Tatić za „Politiku” kaže:

– Akademija „Satomi Morikawa” iz Hirošime mi je uputila poziv da odigram drugi čin baleta „Žizela” na njihovoj sceni i pružila priliku da održim četiri master-klasa sa talentovanim igračima. Bila mi je ogromna čast i veoma me je usrećio poziv za saradnju sa ovom akademijom iz Japana. Probe za nastup smo imali nedelju dana, a master-klas je raspoređen u dva dana. S obzirom na to da sam išla početkom avgusta, a naša sezona u Beogradu se završava krajem juna, morala sam i tokom leta da održavam svoje telo u najboljoj formi kako bih igrala na nivou koji balet „Žizela” zahteva.

Naša sagovornica je i ranije govorila da su potrebni iskustvo i zrelost da bi se umetnički i tehnički donela ova uloga iz pomenutog baleta, ističući uvek da joj je ona omiljena i da je doživljava veoma emotivno, često i sa suzama na sceni i van nje.

O tome kako je protekao susret sa japanskom publikom navodi:

– Veoma su me lepo prihvatili, dočekale su me ovacije posle nastupa, mnogi su me čekali ispred pozorišta da se slikam sa njima i da dobiju autogram. Slična iskustva su se dogodila i na master-klasu, sa velikim odzivom polaznika, sala je bila prepuna nasmejane dece i uživala sam radeći sa njima. Japan je zemlja potpuno drugačija od svega što sam videla. Pre svega, priroda je predivna! Toliko paze i brinu o okruženju, vidi se da se svaki pedalj zemlje održava. Posetila sam Hirošimu, Kjoto i Tokio i svaki od ovih gradova je poseban, ne znam da li bih mogla da se odlučim koji mi se najviše dopao. Nažalost, u Kjotu me je jak tajfun sprečio da obiđem sve lepote koje sam imala u planu.

Da li joj se pedagoški rad dopada i da li će biti još ovakvih iskustava u radu sa talentima, Tatjana Tatić otkriva:

– Do sada sam održala samo nekoliko puta master-klas, samo u Srbiji. Bila sam pod stresom u Japanu, jer treba da držim čas na engleskom jeziku, koji mi je kao maternji, ali neko treba da prevede moje reči i na japanski. Ali sam se opustila čim sam ušla u salu gde me dočekalo mnogo nasmejane i talentovane dece. Baletski jezik je univerzalan, razumljiv svugde i nije bilo nikakvih problema. Sve ovo mi je dalo veliku motivaciju za moju školu koja već nekoliko godina postoji u Pančevu i u Beogradu na dve lokacije. Usledili su i novi pozivi iz inostranstva kad je reč o podučavanju mladih, ali i za nastupe na sceni. Za sada, kada je reč o Narodnom pozorištu u Beogradu, znam da ću 1. oktobra igrati najlepšu baletsku predstavu, a to je „Labudovo jezero”.