Смућак уместо смутија, утицајка уместо инфлуенсерке

Зашто је образовање постало – едукација, саосећање – емпатија, а и потрошачи су однедавно конзуми?

Могли би још много да набрајамо, али ово питање поставио је и Вељко Жижић, уредник странице „Мала библиотека”, непрофитног сајта из Лондона, и организовао такмичење на коме се бира најлепша нова српска реч.

Такмичење се полако приводи крају, завршава се 15. септембра, а предлога има на претек. Резултати ће бити објављени месец дана касније, а првопласиранима ће припасти новчане награде од 600, 400 и 200 евра.

Одзив је, каже наш саговорник, изузетно добар. Предлози стижу из свих делова света, од Србије, бивше Југославије, до десетина других земаља. Још детаља се може видети и на сајту странице, за оне који би желели да се укључе.

Англо-српски есперанто

– Слична такмичења постоје и у другим језицима. Колико ми је познато, ово је прво такво такмичење на српском језику последњих четрдесет година. Посебан подстицај да приредимо такмичење је навала страних речи које се користе у српском језику. Многима који српски језик познају и воле то веома смета. Родитељима у расејању, попут мене, снажан уплив туђица у свакодневни говор чини српски језик мање лепим и мање корисним. Туђицама није корисно учити децу у расејању. Посебно када такве речи истовремено потискују лепе корените, градивне српске речи – подсећа Вељко Жижић.

Он живи у Лондону већ тридесет година и разумљиво енглески познаје, говори и воли, као уосталом и још неке друге језике. Зато би, каже, волео да сви Срби одлично говоре енглески језик. Истовремено, неопходно је да одлично познајемо и говоримо и свој, српски језик.

– „Англо-српски есперанто” данас на сцени заправо и није језик, већ врста језичке замке и неспоразума, врста бескорисног језика. Таквом језику дугорочно прети нестанак. Опстаће само језици који имају значајну споразумну вредност – вели Жижић.

Он подсећа на предвиђање да ће током овог века нестати три хиљаде језика који данас још постоје.

Пошто данас свака кућа, у граду, селу или на планини у Србији има приступ страним садржајима, избрисане су и језичке границе. Највише смо покривени мрежом енглеског садржаја. Грубо речено, енглески прождире српски језик.

– Неопходни су одбрамбени механизми које данас не поседујемо. Недостаје јасан друштвени став у погледу речи које говоримо. Претежни став српских језикословаца је увек био да туђице треба да користимо искључиво када је то неопходно. Међутим, тај став није познат нити довољно подржан. Управо они најобразованији су често најподложнији коришћењу непотребних страних речи. Научни списи, рецимо факултетске књиге, умеју бити крајње неразумљиве. Професор који од студената тражи да понављају туђицама оптерећен садржај преноси и погрешан приступ језику. С друге стране, пуно се преводи и објављује на порталима. Извори вести су лако доступна гласила на енглеском. Преводи се брзо, непажљиво, половично. Осим тога, понекад се језик са намером злоупотребљава и сама језикословна струка је обесправљена и подложна дневној политици. Језик се чини да није прва невоља нашег народа, па се запоставља. Међутим, у језику се налази тајна опстанка – истиче Вељко Жижић.

Крајпуташ и небодер

Први чувари и ствараоци језика су писци и песници, који језик пазе, воле, чувају и, наравно, у њему стварају. Како каже наш саговорник, бројне речи које данас користимо и којима се поносимо осмишљене су не тако давно, у игри, песми и причи. Рецимо, песник Бранко В. Радичевић је измислио реч крајпуташ. Она је и лепа и смислена и зато се усталила у језику. Још једна реч која је лепа и занимљива је небодер, такође настала у песничком стварању, надахнута страном речју, али спретно пренета у наш звучни оквир.

Најинтересантнији предлози

Организатори могу бити задовољни јер се на конкурс јављају надарени језикословци, свих узраста и знања. Вељко Жижић је за „Магазин” одабрао неколико речи с кратким објашњењима такмичара.

Нежељак: замена за нежељене поруке (тј. „спам”).

Духоклонуће: замена за реч депресија

Одомљеник(ца)/Одомљење: превод јапанске речи „хикимори”, код нас непознате. Особа која је решила да се повуче од спољашњег света, склањањем у свом дому.

Промајник: клима-уређај.

Врбопуцан(и): предлог за реч „тинејџери”. Врбопуц се користи за буђење осећања која настају у пролеће, што личи на младе од 13–19 година.

Сусрамље: непријатан осећај изазван туђим срамоћењем или недостатком самосвести (замена за енглески „кринџ” – честа реч на друштвеним мрежама).

Правописац: замена за реч лектор.

Древњак: веома времешан.

Вртиреч: „спин доктор”, онај који стално избегава да каже истину, ко врти речи, мења теме и залуђује оног ко слуша.

Учуп/Учупиво: замена за англицизам „плуг ин”. У пољу рачунарства то је додатак који води проширењу извршних могућности радног поступка.

Смућак: замењује „смути”, напитак од воћа „смућен” у одговарајућој кухињској справи.

Утицајац/утицајка: замена за „инфлуенсер”.

Гледомамац: реч за „клик-бајт”. Настало од гледати мамац. Односи се на обмањујући садржај, попут наслова и слика, осмишљени да намаме кориснике да се упуте на везу. Садржај често не испуњава обећано, већ служи искључиво да ствара мрежни саобраћај и приход од огласа.

Дубоклажа: замена за „Дипфејк”. Изведено од дубоко и лажи. Односи се на лажни електронски садржај који опонаша особу (снимак, слика, звук, итд).