Прекршајни поступци због дуплих функција у Црној Гори

Од нашег дописника
Подгорица – Агенција за спречавање корупције (АСК) против свих посланика који обављају дупле функције покреће прекршајни поступак пред судом, јер је након 30 дана од конститутивне седнице Скупштине Црне Горе истекла законска обавеза да посланици који су изабрани у нови сазив, а већ обављају другу јавну делатност, поднесу оставку на једну од функција.

На најаву АСК-а реаговали су председници општина Бар и Тузи Душан Раичевић и Ник Ђељошај обраћајући се Уставном суду с предлогом за оцену уставности одредаба Закона о спречавању корупције. Предлогом се захтева и тумачење дела о неспојивости функција председника општине и посланика у скупштини.

Закон о спречавању корупције, према наводима АСК, испоштовали су посланик са листе коалиције „За будућност Црне Горе”, Милутин Ђукановић, који је одлучио да задржи позицију председника одбора, директор „Електропривреде Црне Горе”, као и председници општина Херцег Нови Стеван Катић, Никшића Марко Ковачевић, Мојковца Веско Делић и Плава Нихад Цановић. Сви они су поднели оставке на функције посланика.

Занимљиво је да је премијер у техничком мандату Дритан Абазовић обавестио директорицу АСК Јелену Перовић да неће поднети оставку на посланичку функцију до избора нове владе. Абазовић је поручио да до избора нове владе неће примати посланичку зараду.

Из МАНС-а кажу да умножавање функција није ништа ново у Црној Гори па функционер ове НВО каже да је „правовремена реакција АСК изостала када су бивши премијер Душко Марковић и неки његови министри неколико месеци обављали две функције, законодавну као посланици и извршну као премијер, односно министри”.

У саопштењу за јавност Раичевића и Ђељошаја наведено је да они захтевају од Уставног суда тумачење „да ли су чланови овог Закона о спречавању корупције у складу са Уставом Црне Горе, пре свега са принципима који се односе на слободе грађанина, права и дужности изабраних посланика, те јасну неспојивост функција у случајевима које Устав препознаје, када је у питању неспојивост функције председника општине и посланика у скупштини”.

Раичевић и Ђељошај верују да суштина предлога јесте сумња да Закон није усклађен са темељним одредбама Устава.

„Функција председника општине, професионална је функција на коју се лице бира од стране одборника у Скупштини општине, а не директно на непосредним изборима, као својеврсни менаџер локалне управе, лице које позицију председника мора обављати професионално, као запослено лице на овој позицији. Додатно, до 2015. године овакво тумачење није постојало нити је председник општине био онемогућен у обављању посланичке функције”, пише у захтеву Уставном суду двојице председника општина Уставном суду.