Минирање код Зебрњака одложено за десет дана

Специјално за „Политику”
Скопље – Највеће благо једног народа лежи у његовој историји, традицији и културном наслеђу. Ових дана у Северној Македонији Српски културно-информативни центар „Спона” изразио је бојазан због могућег оштећења спомен-костурнице Зебрњак, у Кумановској долини, монументалне грађевине подигнуте у част српских јунака из балканских ратова против Турака, где почива 678 припадника српске војске. Наиме, према сазнањима „Споне”, грађевинска фирма „Гранит” планирала је за 7. септембар минирање свог експлоататорског места за површинску минералну сировину, само 750 метара удаљеног од спомен-костурнице на Зебрњаку.

„Спона” је од надлежних органа у Северној Македонији захтевала преиспитивање одлуке о минирању на овом подручју, како се не би узроковало могуће додатно оштећење овог историјског споменика, обративши се Државном инспекторату за техничку инспекцију, Министарству културе, Управи за заштиту културног наслеђа, Националном конзерваторском центру Скопље, Музеју Куманово, Министарству за економију и његовом сектору за минерале, затраживши подршку и од Министарства културе Републике Србије, те од председника Александра Вучића.

„Наш захтев за утврђивање степена утицаја експлоатације површинског копа на споменик Зебрњак био је првенствено мотивисан утврђивањем степена оштећења изазваног претходним минирањима, као и спречавањем било каквог ископавања, а посебно минирања у руднику подно меморијалног центра. Подсећамо да претходна решења надлежних институција забрањују било каква минирања у кругу споменика Зебрњак. Због свега смо зачуђени чињеницом да је минирање дозвољено, укључујући и оно под надзором државних институција због утврђивања степена угрожености споменика”, изјавио је за „Политику” представник „Споне” Милутин Станчић, који је нагласио да је „Спона” имала састанак с представницима Државног инспектората Северне Македоније, где је донесена одлука да се минирање површинског рудника одложи за десет дана.

Обратили смо се и фирми „Гранит”, која нам је послала следећи допис: „Грађевинско друштво ’Гранит’ поседује договор за концесију број 24-8474/1 од 18. 10. 2007, на основу чега је издата и дозвола за експлоатацију број 24-8594/5 од 12. 12. 2012, чиме је дозвољена експлоатација површинских минерала и сировина, што подразумева и минирање које се врши сагласно главном рударском пројекту који ’Гранит’ поседује. Спомен-костурница се налази ван радијуса опасне зоне, која износи 500 метара за споменике и културно наслеђе. Споменик је на 750 метара од места где ће се вршити минирање, а у главном рударском пројекту заштитна зона је дефинисана на 250 метара радијуса од места минирања. Сагласно мишљењу Конзерваторског центра, опасност за спомен-костурницу не постоји.”

Драган Димитријевић, главни инспектор Државног инспектората Северне Македоније, који је надлежан за одобрење минирања, потврдио је за „Политику” да је минирање одложено за десет дана како би се још једном поновила сва мерења, иако по свим прописима нема потребе за страхом да ће спомен-костурница Зебрњак претрпети било каква оштећења, јер се минирање врши на прописној удаљености. По речима Димитријевића, фирма „Гранит” има уредну документацију добијену од Министарства економије за експлоатације руде и минерала. Ових дана, како је рекао, обавиће се разговор и с мештанима Тромеђе, који су протестовали јер је пре десетак година минирање вршено на удаљености од 150 метара од споменика. Сада је то 750 метара, што омогућава неопходну безбедност.

Споменик није комплетно обновљен

Историја је Србе и Македонце удружила у борби за слободу. Крв братског народа падала је у биткама за исте циљеве. Најзначајнија битка Првог балканског рата била је Кумановска битка, која се одиграла 21. и 22. октобра 1912. године. Српска војска, на чијем је челу био Радомир Путник, победила је надмоћнију турску армију, коју је предводио Зеки-паша. После пет векова ропства, извојевана је слобода. У част овог историјског подвига и у спомен страдалима подигнута је спомен-костурница Зебрњак, на истоименом брду надомак Куманова, по пројекту познатог српског архитекте Момира Коруновића. Освећена је 30. октобра 1937, на 25. годишњицу славне Кумановске битке. У крипти костурнице тада су сахрањене кости 678 изгинулих војника српске војске. У време фашистичке окупације у Другом светском рату, у ноћи између 24. и 25. маја 1942, припадници бугарских трупа и, како је забележено, њихових локалних сарадника минирали су споменик на Зебрњаку. Срушене су две трећине објекта. Споменик никада није комплетно обновљен, стога је изузетно важно спречити његово даље урушавање и сачувати обрисе историје који су нам донели слободу.