„Толстој и Србија“ у Руском дому

 Изложба „Толстој и Србија“ биће отворена вечерас у Галерија Руског дома у Београду.

Поставка московског Државног музеј Лава Толстоја посвећена је обележавању 90. годишњици од оснивања Руског дома у Београду и 195. годишњици од рођења Лава Николајевича Толстоја. Настала је из жеље да се јавност упозна са материјалима који говоре о везама Лава Толстоја са Србијом. Једна од тема изложбе биће роман „Ана Карењина” и одраз српског питања у овом делу. Због садржаја епилога ове књиге, Толстој је имао сукоб са издавачем ,,Руског гласника“. М.Н. Катков је био незадовољан негативним извештавањем о добровољачком покрету у Русији у корист побуњених Срба, те је одбио да објави последњи део романа у том облику. Вронски се на крају романа добровољно прикључује српском Ослободилачком рату за независност од Турске: „Драго ми је што имам за шта да дам живот, који не да ми није потребан, већ ми је мрзак“. Постоји мишљење да је Николај Николајевич Рајевски, који је погинуо 20. августа 1876. године код српског места Адровац, прототип главног јунака Толстојевог романа Алексеја Вронског. Да ли је ово само фикција или у овим тврдњама има и истине? Одговор на ово питање понудиће изложба.

Поред тога, на изложби ће бити приказана Толстојева преписка са српским дописницима. У периоду од 1890-их година до почетка 20. века, Толстој је добијао огроман број писама од обичних људи који су му се обраћали као моралној величини и учитељу. Повеља којом се Лав Николајевич Толстој именује за почасног члана Српске краљевске академије један је од експоната вредан посебне пажње.

Народна библиотека Србије обезбедила је за изложбу годишњак Српске краљевске академије наука за 1909. годину, где је назначено да је Лав Толстој изабран за почасног члана Српске краљевске академије наука. Сарадња са Народном библиотеком Србије пружила је прилику да се представе први, али и најновији преводи дела Лава Толстоја на српски језик. Поред тога, библиотека је омогућила да се на поставци нађу књиге аутора чија су дела била део Толстојеве библиотеке у Јасној Пољани.

Занимљиве експонате обезбедила је Ирина Антанасијевић, професорка руске књижевности на Универзитету у Београду. У питању су стрипови с почетка 20. века, рађени по мотивима дела Лава Толстоја. Изложба ће упознати посетиоце са стриповима који су засновани на причи „Хаџи Мурат“, романима „Васкрсење“ и „Ана Карењина“.

Велико интересовање за пројекат показали су Народно позориште у Београду и Музеј позоришне уметности Србије. За изложбу су уступили плакате и програме, фотографије, рукописе сценарија за представе по мотивима дела Толстоја.

На изложби ће бити представљени и експонати који су део фонда Државног музеја Лава Толстоја: фотографије, рукописи, графике, видео хронике, књиге и аудио снимак Толстојевог гласа.Поствака ће бити изложена за посетиоце до 10. октобра.