Тимочко позориште само на папиру

Зајечар – Зајечарско позориште „Зоран Радмиловић”, основано децембра 1946. године, после вишемесечних драматичних збивања, угашено је почетком јула ове године, па опет обновљено пре два дана. О томе су одлучивали одборници Градске скупштине Зајечара, а на иницијативу градоначелника Бошка Ничића. Али, ништа од Позоришта Тимочке крајине, како се сада формално зове обновљени зајечарски театар. Њега ће и даље стварно финансирати само Зајечар, а не и све остале тимочке општине, како је то пре три месеца обећавао зајечарски градоначелник. Ако је за утеху, а није, градоначелник је одборницима на последњој седници општинског парламента изјавио да су подршку оснивању Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”, наводно, дали и Општинско веће у Бору и привремени орган управљања у Књажевцу.

Ништа се, дакле, стварно није променило у статусу и судбини зајечарског театра. Јер, осим „подршке” пара нема ни из Бора, ни из Књажевца, а према концепту заједничког Тимочког театра, на принципу заједничког финансирања , како је то био замислио градоначелник Ничић, потпуно су равнодушни и у Бољевцу, Сокобањи, Мајданпеку, Неготину и Кладову. Једино у чему је градоначелник Ничић успео, што је, у ствари,и желео, јесте да се ослободио пет „неподобних” глумаца. Они су му сметали зато што су против општине као оснивача водили судски спор зато што су им закидане плате и тај спор добили. Ничићу нимало није сметало што је међу 44 запослена у Театру било само 15 глумаца и 14 људи из технике. То што се у театру намножило и 15 чиновника, и што су они довођени и на препоруку Ничића, за општинске властодршце као да није од значаја. Наводно су општинску касу оптерећивали само глумци бунџије, али не и прекобројни „политички подобни” чиновници.

Ко ће глумити у новом „окрњеном” театру – неизвесно је. Градоначелник Ничић поручио је са скупштинске позорнице да ће „позориште постојати” и да ће у њему „радити они који желе да глуме, а не да глуматају”. Неизвесно је, очигледно, на основу чега ће се утврђивати који су ти који умеју да глуме. Или ће и о томе одлучивати Ничић? Не зна се и како ће зајечарска општина сама да нађе довољно новца за рад новог театра, ако новца није било довољно минулих месеци и година. Или Ничић очекује да ће неко некаквим декретом натерати и остале тимочке општине да финансирају зајечарско позориште и његове глумце?

Ипак, најважније од свих питања је зашто је градоначелник Ничић уопште гасио зајечарско позориште уколико није био потпуно сигуран да ће нови регионални театар финансирати свих осам тимочких општина, као што је чврсто обећавао. Да ли је то учинио само да се ослободи неподобних, па шта кошта да кошта?

Ускоро ће бити одржана нова седница градске скупштине на којој ће оснивач поставити управне органе новог театра и усвојити статут. Очекује се да ће се градоначелник Ничић изборити да у управничкој фотељи, у театру без довољно глумаца, опет остане Владимир Ђуричић, кога је Ничић пре три године, по земљачкој линији, довео из родног Неготина. Као да Ђуричић није нимало крив што су, управо од његовог доласка, почела драматична збивања у зајечарском позоришту.