Овде умире превише жена

Малигна обољења су на другом месту по узроку смртности у нашој земљи, одмах иза болести срца, показују подаци за 2007. годину. О спремности Србије да се пронађе решење за смањење проблема говори и чињеница да је ових дана у Београду одржана Прва конференција о скринингу рака дојке. Током овог дводневног семинара наши стручњаци имали су прилику да чују искуства својих колега из Америке и Хрватске. Међу њима је била и др Хедвиг Хрицак, дијагностички радиолог и начелник радиологије Memorial-Sloan Kettering Cancer Center у Њујорку. Истраживања на којима ради односе се пре свега на гинеколошки рак. Такође, др Хрицак прати пацијенте са раком простате, од скрининга до дијагностичке обраде карцинома пре и после лечења. У Србији домаћини су јој били принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, у чијем смо дому за „Политику” разговарали са докторком Хрицак.

У Србији годишње оболи око 30.000 људи, а умре око 20.000. Да ли је то много за земљу са осам милиона становника?

То је много. Када погледамо статистичке податке, видимо да је стопа смртности од рака дојке знатно виша овде него у земљама Европске уније, Енглеске илиАмерике. У Србији се, како показују статистике, у року од пет година може излечити мање од 50 одсто оболелих од рака. Главни циљ је да се смањи број умрлих, што можемо постићи само добрим, раним дијагнозама и ефикасним третманом. Најновија истраживања показују да ће се за 20 година појавити 50 милиона нових случајева канцера, од чега 70 одсто у неразвијеним и оним земљама које се налазе у транзицији попут Србије.

Зашто расте број оболелих?

Нико не зна све узроке рака. Када бисмо знали, све би било много једноставније. Један од познатих узрока рака је пушење, не само плућа већ и многих других органа. Међутим, оно што доктори још увек не разумеју јесте како стрес утиче на појаву те болести. Пре много година у Кини или Јапану рак простате је био врло редак, готово да га и није било. Данас је то врста један од најчешћих облика канцера. Такође, познато је да када се људи са истим генима преселе, рецимо из Кине у Америку, рак простате се врло често развије. Тако утиче промена околине.

Какве би мере биле адекватне на нивоу државе, а шта свако појединачно може да уради на превенцији? Да ли је судбина записана у генима?

Једна од обавеза државе јесте да омогући скрининг код оних врста канцера код којих је он могућ. У Америци се скрининг ради и за меланом и њега је врло лако обавити с обзиром на то да је потребно само отићи код дерматолога на преглед. На појединцу је да води рачуна о себи, да се не излаже претерано сунцу, да побољша исхрану, одлази на прегледе... Али, најбољи резултати биће тамо где држава и појединац буду радили заједничким снагама.

Данас имамо веома прецизне податке који показују да неки људи имају генетске предиспозиције. Преко генетског скрининга можемо видети и који су то људи. Код особа које после излечења добију још неку врсту канцера значи да им је рак „судбина записана у генима”.

Да ли је карцином дојке болест старијих жена или и млађих?

Некада смо мислили да је то болест старијих, али данас се показало да то није тачно. Све је више младих који оболевају од карцинома. То је жалосно, а још тужније је што ми не знамо због чега се то дешава.

Постоји ли идеална терапија, третман?

Третман карцинома се изузетно побољшао. Некада су сви карциноми имали смртоносан исход, а данас постоје они који се лече. Пример је рак тестиса, а услови лечења су се побољшали и код рака дојке. Важно је знати да лечење не може бити исто за сваку особу. Од жене до жене зависи како ће се лечити. Последњих пет година у САД излечи се 81 одсто оболелих. Та цифра је мања у Србији и у земљама у транзицији, јер се рак касно открива и зато је лечење мање успешно.

Како оцењујете лечење рака у Србији с обзиром на нашу материјалну ситуацију?

Највеће благо Србије јесу њени лекари. Ја то знам, нажалост, из властитог искуства. Пре две године, када сам држала предавање у Европи, разболела сам се. Пре Србије била сам у Паризу и тамошњи лекари нису знали шта се са мном догађа. Када сам допутовала овде, један од ваших професора ми је дао тачну дијагнозу. Оно што није пошло за руком лекарима тамо, успело је овде и мени је спасен квалитет живота.

Данас је здравствени систем у Србији на добром путу јер се у влади налазе људи који врло добро разумеју проблеме и имају жељу да их реше. Од неизмерне важности је и ангажовање људи попут принцезе Катарине. Њена љубав према Србијии жеља да помогне људима окупила је многе стручњаке из света.Ова конференција је само још један доказ како се све може када се људи сложе икада заједно планирају будућност. Ништа мање важан није ни рад Катарине Ребраче, која се концентрише на едукацију с циљем да људи, влада и лекари схвате шта треба урадити да би се ситуација у Србији побољшала са становишта здравства.

Ваша порука пацијентима?

Никада не губити наду!

-----------------------------------------------------------
Дијагноза стигне касно

Према подацима Светске здравствене организације за 2007. годину, у свету је од канцера умрло 7,9 милиона људи. Процене су да ће се у Србији до 2030. године број умрлих од канцера повећати између 4,8 и 9,5 одсто. У развијеним земљама стопа умрлих од рака је смањена, па рак дојке може бити излечен у 81 одсто случајева. Међутим, у Србији тај број износи тек 49 одсто. Главни разлог тако ниског процента је што се дијагноза успостави у касном стадијуму.